Вјерује се да га је сам Бог дао да штити људе: Најстарија српска врста паса чува кућу и домаћина од сваког зла

Српске расе паса распрострањене су по читавом Балкану, али и шире. На сајту Kинолошког савеза Србије стоје три аутохтоне српске расе, али воде се полемике које још пасмине на ту листу треба уврстити. Једна од најпознатијих јесте Шарпланинац, који уједно важи и за једног од најбољих.

Међутим, мало ко зна да је Шумадијски овчар змај, силван, вучјак, како га још називају, најстарија врста.

Срби вјерују да је лично Бог ове псе подарио њима, и то још од постанка свијета, да би нас чували од разних невоља.

По предању око 620. године у Србији је основан моћни витешки ред “Ред црвеног змаја”. Пси пратиоци српских витезова су били Силвани тј. змајеви. Битна карактеристика овог пса је била да када започне сукоб из њега се излази само смрћу.

Примјерци ове расе подсјећају на шарпланинце, али им је крзно углавном црно или тробојно. Сматра се да су шарпланинци и торњаци настали из ове расе када су пастири, владари, племићи и војници одлучили да створе “побољшане” расе.

Гајен је широм источне и средње Европе, трговачким путевима је стизао до Португалије и Монголије, а пси оваквог типа се могу наћи на Kавказу и у централној Азији.

Српска варијанта се популарно зове шумадинац или змај, македонска – караман, а грчка – драконтас. На основу писаних прописа из XИИИ вијека о правилима одгајања овог пса, која су преношена хиљадама година раније, види се да је змај дуже гајен од његових сродника из оближњих земаља.

Ови пси одлично чувају територију, мада могу бити толерантни према мањим псима који не доводе у питање њихову доминацију. Kористили су се да налазе украдену или изгубљену стоку, као и да проналазе многе дивље животиње у лову, попут вукова и медвједа.

Од свих типова Силвана, Српски Змај је раса најбоље осмишљена, са најригорознијим стандардима и са најдужим родовником. За основну сорту је установљено да је настала прије више од 7.000 година и да се по писаној форми узгаја од XIII вијека.

Цитат из Душановог законика везан за Силване (Змајеве) каже:

“Свима онима који змајеве држе, овај законик неке се у ум постави и довјеке поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Kао што нас без змајева не би било, тако нас без змајева неће ни бити.”

Српски Силван је независан и резервисан пас, обично развија јаку везу са једном особом и њеном имовином, док су опрезни према странцима. То је веома стабилан и интелигентан молосер, али могу бити изузетно агресивни према странцима и псима који их угрожавају, док толеришу познате псе који не доводе у питање његову доминацију.

Одличан њух је још једна традиционална особина ове расе и због тога се Српски Змај већ дуго користи да прати траг украдене или одбјегле стоке, дивљих животиња у лову и људи у рату.

Занимљива карактеристика је да су женке ове расе активније и преданији радници од мужијака који углавном остају близу имања и стада, док су женке те које се прве супротстављају предаторима. Само ако женке не најуре уљезе или су предатори превише близу стада мужијаци улазе у сукоб.

Силван је познат по томе да има веома мала легла, 2-3 штенета по сезони и да се женке паре једном годишње. Ипак модерне расе имају већа легла због увођења других раса у крвну линију.

Познат као тихи ратник и “нијеми” заштитник, чистокрвни Силван ријетко лаје и захтијева обуку да би лајао кад чува.

Због ове особености Силвани су ангажовани у засједама у герилским ратовима у скоро свим војним сукобима на Балкану током вијекова.

Чак и у шумадијској (Силванској) области у Србији, Силвански пас је нажалост на рубу изумирања. Њихова крв међутим наставља да тече кроз скоро сваког молосера данас. Већина Силван ентузијазиста криве Други свјетски рат за смрт њихове расе, посебно увођење његовог потомка њемачког овчара на Балкан од стране нацистичке војске и његове касније популарности у ЈНА, преноси Kурир.

Српска Инфо