Радници у БиХ прижељкују дужи одмор и регрес
Иако су радници у БиХ и даље на зачељу у региону по броју дана одмора и очекивањима у погледу регреса, послодавци тврде да конкуренција и све чешћи одласци радне снаге у посљедње вријеме тјерају чак и мање фирме да уводе бенефите попут регреса, бонуса и флексибилног радног времена да би задржали квалитетан кадар.
Регионално истраживање о годишњим одморима и регресу, у којем је учествовао портал „MojPosao.ba“, а које је обухватило више од 2.500 испитаника из БиХ, Хрватске и Сјеверне Македоније, показало је да запослени у Републици Српској и ФБиХ у просјеку користе 21 слободан дан годишње, иако подаци показују да би жељели чак 28.
Подаци истраживања такође показују да радници у Хрватској користе у просјеку 25 слободних дана, а у Сјеверној Македонији 20,3 дана, док жеље запослених у све три земље знатно премашују законски минимум од 20 радних дана.
Истраживање показује и да само 44 одсто запослених у БиХ очекује исплату регреса до 1.000 КМ, што ову земљу сврстава на само зачеље региона по том питању, док подаци истовремено указују да у Сјеверној Македонији регрес очекује чак 87 одсто радника, а у Хрватској њих 55 процената.
Подаци додатно показују да најсигурнију исплату регреса и дужи годишњи одмор имају запослени у јавном сектору и великим компанијама, док су у најнеповољнијем положају радници у мањим домаћим фирмама, посебно у реалном сектору.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић истакао је за „Глас“ да је занимљиво видјети нове податке о броју дана који радници у просјеку користе за годишњи одмор.
– Претпостављам да тај број може бити повезан и са старосном структуром радне снаге, јер број дана одмора зависи од стажа, односно права која се по закону стичу. Уколико постоји сумња на неправилности у том смислу, ту би требало да реагује инспекција рада. У сваком случају, број дана годишњег одмора мора бити у складу са законом – нагласио је Шкребић.
Када је ријеч о регресу, он истиче да то више није привилегија само радника у јавном сектору.
– Све је више приватних послодаваца који исплаћују регрес својим радницима и у посљедње вријеме заиста имамо велики број примјера. Наравно, постоје изузеци, посебно у малим и микрофирмама, мада се и они све чешће одлучују на тај корак. У већим и уређеним системима, исплата регреса је најчешће регулисана – рекао је он.
Шкребић подсјећа да Закон о раду не прописује висину регреса те да се тренутно на ову накнаду обрачунавају порези и доприноси, што је додатни терет за послодавце.
– Став пословне заједнице је да би регрес, као накнада за годишњи одмор, требало да буде неопорезив. То би омогућило да тај износ буде већи и за радника осјетно значајнији. Уколико би дошло до пореског растерећења, то би свакако било стимулативно и за раднике и за послодавце – казао Шкребић.
Очекивања радника за исплату регреса
ДА рекло:
У Сјеверној Македонији 87 одсто испитаника
У БиХ 44 одсто испитаника
У Хрватској 55 одсто испитаника
* Стварни и жељени број дана годишњег одмора
Земља Просјечан број дана Жељени број дана
ХР 25,03 31,17
БиХ 21,09 28,13
МК 20,32 28,6