Kашика је турска ријеч, а ево како се некад звала на српском

У српском језику постоји више од 150.000 ријечи, укључујући и позајмљенице које су се одомаћиле до то мјере да их одавно сматрамо својима, а не страног поријекла.

Забиљежено је и више хиљада турцизама. Једна од ријечи које смо преузели из турског речника је – кашика.

Kашика је обавезан дио прибора за јело у облику елиптичне плитке посудице са дугачком дршком. Тако гласи званична дефиниција. Енглези је зову „споон“, Нијемци „лоффел“, Хрвати „жлица“, а Турци – „каşıк“. Наша „кашика“ је, врло очигледно, најсличнија турској, што значи да јој је и поријекло из Мале Азије.

Међутим, словенски појам за елиптични предмет којим се једе је – „ложица“, и потиче од глагола јести или заложити се, преноси Жена.

Већина словенских народа данас користи ријеч изведену из тих појмова. Тако је, на примјер, кашика у Русији и Украјини „ложка“, Словаци кажу „лyжичка“, Пољаци „лyжка“, Чеси „лжице“, Македонци „лажица“… Нећете погријешити, дакле, ако употребите ту ријеч, само што ће код нас мало ко разумјети на шта се односи.

Ипак, у неким крајевима могла се чути и „ложица“. Kада се једном приликом повела полемика о томе, коментари су били врло занимљиви: „Тако је моја покојна баба говорила, а ми је исправљали“, „Моја баба и данас каже ложица“, „Зато имамо израз ‘заложи глад'“, „Петсто година није мало“…

(НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ)