Три тренера и 634 дана касније: Партизан је поново на врху

Партизан је Црвеној звезди чело Суперлиге препустио 13. марта прошле године, и од тада се на њега није вратио – све до јуче. Константном гледању у леђа вјечитог ривала дошао је крај.

Тим који је тада водио Александар Станојевић потпалио је наду о борби за пехар нерешеним резултатом у дербију стадиону „Рајко Митић“ (2:2), да би већ у наредном колу абдицирао катастрофом против Напретка пред својим навијачима (0:1). Симболично, управо меч са Крушевљанима на истом мјесту очекује их у следећој рунди првенства.

Од тада је отишао стратег са којим је „парни ваљак“ посљедњи пут играо Лигу шампиона, а долазили су и кофере паковали Саво Милошевић и Срђан Благојевић. Појавио се потом изненада Ненад Стојаковић и унио топлину у црно-бела срца – упркос зимским температурама и дебију који није обећавао.

Партизан је на врху табеле био и раније ове сезоне, али увек је имао утакмицу, двије или три вишка у односу на изабранике Владана Милојевића.

Почетком претходне такмичарске године клуб из Хумске водио је у трци само у другом и трећем колу, усљед ремија црвено-белих са Младости (2:2). Био је то врло мали узорак да би ушао у статистику, а лидерска позиција одмах је препуштена тиму из Љутице Богдана.

Сада је прво мјесто поново Партизаново. Побједа у крагујевачкој голеади (4:2) потпомогнута првим поразом Звезде на стадиону „Рајко Митић“ послије осам и по година (0:1 од Војводине) учинила је да Стојаковићев састав у завршницу првог дијела шампионата уђе са два бода предности. Остале су још двије утакмице до паузе, па ће „Партизанове бебе“ имати велики мотив да тријумфима над Напретком и ИМТ-ом овере статус зимског шампиона.

Пут до повратка титуле на стадион ЈНА толико је далек да му се крај и не назире, али овај резултатски подвиг сведок је квалитетног система који је имплементиран у посљедње вријеме. Ослањање на младе момке жељне доказивања за сада је плодоносно. Дјелује и да се нови кормилар послије лошег старта сасвим солидно сналази, па ни помало несхватљива смијена тренера можда неће угрозити црно-беле.

Оваквом стању кумовала је и врло лоша форма љутог противника, који је послије перфектног почетка и побједа на првих 10 утакмица поклањао бодове шаком и капом. Реми у Нишу, пораз у Новом Саду и само бод против сурдуличког Радника у престоници, па шок у Ивањици и нови шамар од новосадске „старе даме“. Одавно није некадашњи шампион Европе дозвољавао себи овако учестале жуте минуте. На стотине њих.

Питање је да ли Партизан може да буде константан до маја, али и да ли је реално очекивати наставак Звездине кризе који је прекопотребан да би се на црно-белој страни Топчидерског брда доласком прољећа озбиљније размишљало о титули.

Било како било, српски фудбал пријети да поново постане интересантан. Бар за сада.