У прошлој години 5.500 позива на „Плави телефон“

Алармантни подаци стижу када је ријеч о менталном здрављу. Више од 5.500 разговора са дјецом и младима обављено је током 2025. године путем „Плавог телефона“.

Најчешће је ријеч о младима од 13 до 19 година, изјавила је Маја Ковачевић, савјетница у „Плавом телефону“, гостујући у нашем Јутарњем програму.

– „Плави телефон“ је савјетодавна линија коју је прије 12 година покренуло удружење „Нова генерација“ и првенствено је ту да дјеци и младима пружи психолошку помоћ и подршку, али је и мјесто гдје дјеца, млади али и одрасли могу да пријаве сваки облик насиља којем су изложени. Откако „Плави телефон“ постоји ми смо одговорили на преко 80.000 позива и надлежим институцијама смо прослиједили преко 320 пријава због сумње на насиље. С обзиром на то да је „Плави телефон“ намијењен за дјецу и младе, у највећем броју случајева су нам се и јављала дјеца овог узраста – нагласила је Ковачевић.

Како је истакла, дјеца узраста од 10 до 15 година пуно чешће се обраћају путем телефона, док дјеца и млади од 16 до 25 година чешће користе чет апликацију која се налази на сајту plavitelefon.ba.

–  Наша статистика показује да су дјевојчице више спремније да разговарају о проблемима и потешкоћама с којима се суочавају, као и да потраже помоћ и подршку. То наравно не значи да се дјечаци не суочавају са различитим потешкоћама, већ вјерујем да је њима пуно теже да се отворе и да разговарају о свему што им се дешава – додала је Ковачевић.

Она је појаснила да су различити разлози због којих се дјеца и млади јављају на „Плави телефон“, али да је у највећем броју случајева то ментално здравље.

Од укупног броја свих савјетодавних и информативних разговора око 30-35 одсто се односи на ментално здравље при чему су најзаступљеније теме страх и анксиозност, депресивност, затим недостатак самопоуздања, суицид и самоповређивање. Поред тема из области менталног здравља често нам се јављају и због насиља и злостављања, због потешкоћа у школи, у функционисању са пријатељима, односно вршњацима, али исто тако и у породици, односно са радитељима – истиче Ковачевићева.

Од свих разговора које заприме, додаје она, нису сви савјетодавног и информативног карактера, већ се одређен постотак овог броја односи и на тестирајуће позиве.

– То су позиве у којима дјеца позивају, шале се, измишљају неке проблеме, ситуације с којима се суочавају. Дешава се и да позивају по 20-30 пута. Оно што смо ми закључили јесте да је то њихов начин да тестирају, да испитају колико заиста могу да имају повјерења у нас, а када испитају саму ситуацију, онда нам се заиста и обрате са проблемом који имају – каже Ковачевићева.

Ковачевић је нагласила и да је све већи број дјеце и младих који се јављају на „Плави телефон“ због суицидалних мисли и идеја и да се највише таквих позива биљежи крајем године.

– То је крај године, октобар, новембар, децембар, и то је период када нам се јавља највећи број дјеце због ове теме. Дешавало се да у току седмице имамо и по 7-8 позива на тему суицида – каже Ковачевићева.

Она истиче да је „Плави телефон“ само привремено рјешење.

– Ми смо, да кажем, први корак ка тражењу помоћи и подршке. Са нама су дјеца у великом броју случајева подијелила први пут неки проблем или нешто с чиме се суочавају. Ми смо ту да им пружимо прву психолошку помоћ, да их охрабимо, да заједно с њима покушамо да пронађемо неко рјешење које би било најприкладније. У неким случајевима упутимо дијете на неку од надлежних институција, центар за социјални рад или центар за ментално здравље – рекла је Ковачевић.

Како каже, многа дјеца али и одрасле особе нису спремне да причају о проблемима јер се боје реакције из њихове околине, али истиче да се ситуација поправља.

– Ситуација се мијења у посљедњих неколико година, поготово од периода пандемије када смо много причали о менталном здрављу. Да се ситуација промијенила говори и све већи број и дјеце и одраслих особа које су спремне да потраже стручну помоћ и подршку – закључила је Ковачевић.

(ртрс)