Зашто се баш на Богојављење плива за Часни крст?
Широм земље данас на Богојављење организује се пливање за Часни крст, традиција која се поштује из године у годину. Шта заправо представља тај чин?
Богојављење подсјећа на тренутак када је Јован Крститељ крстио Исуса Христа у ријеци Јордан. По крштењу, које је објављено троструким порањањем у воду, отворило се небо из ког се јавио глас Бога Оца који је обзнанио да је Исус син његов, а на Исуса је у виду голуба слетио Свети Дух. Отуда се на Богојављење православни вјерници поздрављају древним поздравом: „Бог се јави – Ваистину се Бог јави“.
– Сви хришћански празници су догађаји током којих су вјерници посвећени свом врлинском животу, када се трудимо да сузбијемо и побједимо сваки гријех у себи, када се наша срца грију у пламену праштања, љубави и радости.
Суштина пливања за Часни крст је у заједнишвту иако трка мора да има побједника који из воде узима тај симбол.
– Током пливања они који су већ допливали до Часног Крста чекају да и последњи учесник доплива па заједно подижу Крст, истичући на тај начин хришћанску врлину љубави као темељ у заједништву.
Да ли и жене могу да учествују у том традиционалном чину, питање је које је одавно добило одговор, а свештеници напомињу да су добродошли сви вјерници који се јаве за благослов. Видимо да из године у годину је све више учесника, како мушкараца тако и жена, па ова традиција покреће „предивна осјећања“.
Не зна се са сигурношћу када је тачно обичај настао, свештеници подсјећају на писани траг из 1933. године, када је традиција у Београду обновљена уз напомену да је ријеч о старом обичају који је увијек окупљао велики број вјерника упркос тешким временским условима.
– Нисам сигуран да је негдје записан тачан датум настанка обичаја богојављенског пливања за Часни Крст у нашем народу али сам пронашао писани траг у листу „Политика“ да је ова традиција у Београду обновљена у вријеме блаженопочившег патријарха српског Варнаве, на Богојављење, 19. јануара 1933. године, са напоменом да је ријеч о „старом обичају који се у Београду није вршио већ неколико година“, изјавио је свештеник Александар Прашчевић. Довољно је поменути да се овај празник у Србији и Републици Српској прослављао на најсвечанији могући начин уз учешће и присуство заиста великог броја вјерника упркос тешким временским условима да би се схватио значај овог празника за православне вјернике.
(Новости)




