Интервју са Зораном Кушљић, одбојкашицом поријеклом из Котор Вароша
1. Да ли нам можеш рећи нешто о себи? Како се зовеш, колико имаш година и одакле си?
„Зовем се Зорана Кушљић, имам 19 година и долазим из Котор Вароша, мањег мјеста у близини Бање Луке. Одбојку играм скоро 10 година. Студенткиња сам, играм стојећу одбојку, а поред тога и сједећу одбојку, помажем као тренер у мини одбојци, тако да сам прилично активна када је спорт у питању.“
2. Колико дуго тренираш одбојку и шта те је подстакло да се опробаш у одбојци?
„Одбојку тренирам скоро 10 година. Прве кораке сам направила у ОК Котор Варош. Све је почело спонтано – тата је као млад играо одбојку и ту љубав пренио на мене и сестру. Заједно смо почеле да тренирамо и играмо. Наравно, мама је била и остала велика подршка, увијек спремна да нас саслуша, посавјетује и помогне. Велику улогу имали су и наши тренери у ОК Котор Варош, који су нас од самог почетка усмјеравали на прави пут и помогли да одбојку заволимо још више.“
3. Колико си висока и на којој позицији играш?
„Висока сам 170 цм – неки просјек за жене, бар се тако тјешим. Тренутно играм на позицији либера. Почела сам као примач сервиса, а након доласка у Словенију играла сам и коректора и дизача. У овом клубу сам играла све осим центра, али након повреде зглоба прешла сам на позицију либера.“
4. Ко ти је идол у одбојци, а ко у спорту генерално?
„У спорту генерално мој идол је Новак Ђоковић. Мислим да би млади требало да се угледају на њега, без обзира да ли се баве спортом или не. Што се тиче одбојке, то се никада није мијењало – мој идол је Маја Огњеновић. Она је прави примјер лидера, капитена и спортисте: посвећеност, карактер, рад и професионализам. Иако је искуснија играчица, и даље показује да је међу најбољима, посебно на позицији дизача.“
5. Да ли си члан неког одбојкашког клуба и ако јеси који је то клуб?
„Тренутно сам члан ОК Шип Шемпетер из Шемпетра у Словенији.“
6. Да ли можеш да издвојиш најбољи успјех на неком такмичењу и да нам кажеш нешто више о томе?
„Као један од већих успјеха издвојила бих 4. мјесто у првој јуниорској лиги прошле године, које смо освојиле под вођством искусног словеначког тренера Симона Божича. Годину раније, 2024, освојиле смо 5. мјесто у првој јуниорској лиги, под вођством Бена Божича и Мојце Божич, који су уједно и стручни штаб сениорске екипе која наступа у 1.А лиги Словеније. Са дјевојкама смо заиста добро тренирале, бориле се и играле током цијеле сезоне, али су на крају пресудиле нијансе. Прошле године нам је баш мало недостајало до медаље. Ипак, вјерујем да је свака од нас из тог искуства извукла важну лекцију.“
7. Који су твоји планови за будућност што се тиче одбојке?
„План ми је да што прије завршим испит за тренера и добијем лиценцу. Тренутно помажем у мини одбојци и трудим се да дам максимум. Наравно, један од циљева ми је и улазак у први сениорски тим, али знам да до тога води много рада и труда. Вољела бих да једног дана играм и ван граница Словеније – можда негдје у Европи, Србији или Црној Гори. Море, сунце и мало витамина Д не звуче лоше.“
8. Да ли би препоручила млађим генерацијама дјечака и дјевојчица да се опробају у одбојци?
„Младим генерацијама дјечака и дјевојчица поручила бих да, ако воле спорт и одбојку, не размишљају превише – нека дају све од себе, нека раде и труде се максимално. Тај труд ће сигурно доћи на наплату, можда не одмах, али с временом хоће. Ако стално раде на себи и дају максимум, тренери ће то препознати и наградити – у то сам сигурна.“
Владимир Радојковић