Актуелности вијести

Расте профит банака, али и задуженост грађана

У односу на 2024-ту, банкама смо у прошлој години били дужни милијарду и по марака више. Готово половина свих пласираних кредита у Српској и Федерацији отишла је у руке становништва. То је очекиван раст, сматрају економисти, али би, кажу, било боље да више новца одлази привреди. Један од разлога, сматрају, може се приписати турбулентном тржишту некретнина, јер са растом цијена станова, расту и потражња и износ кредита.

Прво ДА код матичара, друго ДА у банци. Куповина некретнине у којој ће се градити породица незамислива је без кредита. Алекса Маринковић каже – и сам је добро размислио и задужио се.

– Док год је кредит здрав, док не оптерећује примања и док се он паметно узима, с неком сврхом, мислим да је то продуктивна и добра ствар – сматра Маринковић.

Данас, признаје, не познаје човјека који није задужен. Да готово нема држављанина БиХ без мјесечног ануитета показују и подаци Централне банке.

На крају 2025. године сваки становник дуговао је 4.234 марке. Дио је то дугогодишњег тренда, па сваке године задуженост по глави становника само расте. Када смо сличну причу снимали 2017. године, сваки становник БиХ дуговао је 2.450 марака. Посљедњи пут када смо банкама дуговали мање од 2.000 марака било је 2012. године.

Можда звучи застрашујуће, али стручњаци кажу – ријеч је о позитивном тренду.

– То говори да становништво и привреда нису уплашени политичким кретањима и да су наставили нормалан живот. Чак показује одређену дозу оптимизма, да вјерују да ће у будућности лакше враћати кредите – рекао је Марко Ђого, професор Економског факултета, Пале.

И банкари су сагласни. Кредити становништву јесу расли више него привреди, али стамбени кредити расли су за 20 одсто, дупло више него потрошачки.

– На страни понуде, банке су на кретања на тржишту реаговале првенствено повећавајући максималне износе стамбених кредита, а истовремено су и продужили рокове отплате. Тако да сада имамо стамбене кредите са роковима отплате од 30 година – сматра Едис Ражаница, директор Удружења банака БиХ.

У идеалном свијету, депозити становништва расту, али их банке пласирају углавном привреди чиме се подстиче економски раст. У БиХ, депозити заиста расту, па смо на крају прошле године банкама повјерили 37,32 милијарде марака. Невоља је што се нашим депозитима махом финансира становништво, па привреда, ако и расте, расте миц по миц. С друге стране становништво се радује свакој отплаћеној рати.

– Још пет година – додаје Маринковић.

А онда се јавља нека нова потреба, нови кредит и још једно одбројавање.

(ртрс)