Да ли се зима враћа на велика врата поново?

„Нови угриз зиме у Босни и Херцеговини, у склопу утицаја маритимно-поларне ваздушне масе повезан са премјештањем хладног фронталног поремећаја преко БиХ те припадајуће Ђеновске циклоне, је у најави за други дио четвртка, 26.03.2026. године. И не, није ништа неуобичајено што већ нисмо до сада видјели. На краткотрајне угризе зиме морамо бити спремни све до средине априла мјесеца“, каже Сладић.

Главне одреднице промјене времена (скраћена верзија):

• Нагли и изражени пад температуре ваздуха, најприје у Крајини, потом и на истоку земље у касним послијеподневним сатима коју прати јачање вјетра сјеверног и сјеверозападног смјера;
• Пролазно интензивније падавине усљед већих количина влажног медитеранског ваздуха те уздизања претходно топлијег ваздуха са подлоге коју мијења хладна ваздушна маса поларног поријекла; у нижим предјелима од 300-400 метара киша (у Крајини локално и ниже), а у предјелима изнад испрва киша која прелази у сусњежицу и све гушћи снијег налик крпама;
• Обилнији снијег на планинским пријевојима централне, сјеверозападне и источне Босне (≥20 cm), као и врло изгледне потешкоће у саобраћају усљед сњежних вијавица.

„Чињенично, већина нас је зиму отписала још са доласком натпросјечно високих температура ваздуха крајем јануара мјесеца, а које су наставиле се и кроз већи дио фебруара, али и текућег мјесеца. Иако ће се на крају испоставити да су јануарске сњежне падавине заиста и биле главни дио зиме, често занемарујемо оне касне краткотрајне угризе зиме који нажалост често учине више штете него користи, нарочито послије периода са високим дневним температурама ваздуха које пријевремено убрзају вегетацијски циклус. Као и протеклих година, готово увијек се спотакнемо на овај мали, али врло битан детаљ“, пише Сладић.

Он истиче да је потенцијални метеоролошки кривац за динамику атмосфере која ће над нашим подручјем условити овако изражену промјену времена ситуација над југозападним дијелом САД гдје се тренутно налази врели ваздух субтропских географских ширина у склопу израженог термобаричког гребена.

„Он условљава преурањене екстремно високе температуре ваздуха, типичне за средину љета (39 до 43 °C). Истовремено, ос гребена која се протеже према канадској граници компензаторно спушта хладни ваздух поларних ширина према сјевероисточном дијелу државе, гдје хладни ваздух наилази поново на топлији атлантски ваздух. Оваква изражена температурна разлика између хладнијег сјевера и топлијег југа је окидач да на фронталном валу дође до развијања поља ниског ваздушног притиска, односно циклоне, која се споро премјешта с подручја Лабрадора према обалама Исланда те Гренланда будући да се над тропским дијелом Атлантика налази поље Азорске антициклоне. С обзиром на то да топлотни вал над западним дијелом државе нема намјеру попустити до средине идуће седмице, а хладнији ваздух на сјевероистоку у контакту с топлијим атлантским наставља генерисати нова поља циклоне, постојећа млазна струја је често издужена и вијугава“, пише Сладић.

Он поручује да у сусрету с пољем ваздушног притиска над Гренландом, млазна струја бива потиснута јужно.

„Овдје се један њен постојећи крак одваја од матице, понирући преко сјеверозападног дијела Европе према обалама Ђеновског заливу. На овај начин успостављен је коридор за продор осјетно хладније маритимно-поларне ваздушне масе (ваздушне масе високих географских ширина) према нашим подручјима. Међутим, врло је важно истакнути да њена композиција сада није иста као зими, те да је она великим дијелом ублажена“.

Сладић истиче да ваздушни притисак у БиХ је у паду од сриједе и да ће наговијестити промјену времена.

„У Ђеновском заливу долази до развијања циклоналног поља и припадајуће фронте која ће се током четвртка премјештати према БиХ доносећи споменуту промјену времена. Најприје ће њу наговијестити пролазно јачање југа у првом дијелу четвртка, а потом и пролазно интензивније падавине. Падавине се испрва очекују на подручју Крајине гдје од средине дана према послијеподневу долази до осјетнијег пада температуре ваздуха, а потом се до касног послијеподнева и вечери шире на исток земље. Усљед продирања хладнијег ваздуха, а на већ постојећи топлији и влажнији, неријетко падавине су јачег интензитета, при чему у Крајини на надморским висинама изнад 200-300 метара висине се очекује њихов прелазак у сусњежицу и густи снијег уз стварање мањег сњежног покривача, а озбиљнијег (≥20 cm) у горским предјелима често праћен јаким сјеверним вјетром који ће отежавати саобраћај преко планинских пријевоја уз сњежне запухе, стога пажљиво уколико крећете на пут те нипошто без зимске опреме“, пише Сладић.

(атв)