Богдан Велеушић из Kнежева ниже десетке на медицини и пише први научни рад
Помагање људима, након полагања Хипократове заклетве, ускоро ће постати дио свакодневице младог Богдана Велеушића из Kнежева, кога на путу до тог циља дијеле само три испита и дипломски рад, уз који ће, како ствари стоје, добити и признање студента генерације Медицинског факултета у Бањалуци, јер га завршава са низом десетки, а тренутни просјек оцјена му је 9,8.
Шта треба да знате:
Студент медицине из Kнежева близу дипломе и титуле студента генерације
Просјек 9,8 резултат шест година континуираног рада и одрицања
Планира специјализацију из неурологије и останак у РС
Већ ради на свом првом научном раду из фармакологије
Пут до медицине и избор животног позива
За најхуманији позив опредијелио се још у средњој школи, када је, такође, избор пао на медицину, након чега је, како прича за „Независне новине“, у потпуности био сигуран да је ово његов пут.
„Фасцинантно ми је како људски организам савршено функционише, какви су то механизми, а још је фасцинантније када тражимо начин да се поправи неки од њих, уколико дође до тога да се поквари. Медицини ме је привукла и динамичност, јер медицина стало напредује и усавршава се. Оно што је данас, на примјер, нека смјерница или стандард, сутра већ може да се промијени или да се усаврши. Завршетак основних студија је тек први степеник. Свјестан сам да ме очекује константно учење, усвајање нових препорука и смјерница“, прича Богдан и додаје да намјерава наставити своје знање стицати и на докторским студијама.
На питање да ли би сада све поновио, одговара да би, упркос свим одрицањима која су стајала на његовом путу, а који га је довео до краја факултета и кандидовања за студента генерације.
Одрицања, дисциплина и планови за будућност
„Бити кандидат за студента генерације на медицини је велика част, али исто тако и велика одговорност. Првенствено то доживљавам као потврду темељности током самог студија. Иза тога стоји шест година континуираног учења и рада, многобројна одрицања од кафа са колегама, излазака, празници проведени уз књигу и слично“, истиче он и додаје да су дисциплина и упорност најважније у свему.
Подршку му све ове године пружају породица, пријатељи, али и колеге, јер се, како каже, међусобно подржавају.
„Медицина је генерално тимски рад. Све колеге које су дошле до краја, дошле су ту јер су талентовани, јер се труде и сви ми једни другима међусобно помажемо и подржавамо се. Та међусобна подршка и сарадња веома је важна“, истиче он.
Иако је подршка важна, она није довољна за успјех. Сати учења једино доводе до резултата, а како каже Богдан, медицина не трпи површност.
„Не може нам бити циљ само да положимо испит, да се тога ријешимо, јер ми ћемо у пракси морати да знамо да примијенимо то и да некоме спасимо живот. Ја обично учим у градској читаоници, скоро па сваки дан, неколико сати, некад више, некад мање“, каже он и додаје да му први дио дана, који започиње веома рано, обично бива посвећен предавањима и вјежбама, други учењу, а вече оставља за пријатеље и рекреацију. Баланс је, како каже, важан да се не сагори, а пријатељи су ту да га подсјете на све оно изван медицине.
И док знање стичу из књига и од професора, када крену на праксу, како каже Богдан, студенти тада постану свјесни и одговорности позива, јер грешка у здравству није исте тежине као грешка у неком другом послу.
Док тренутно обавља клинички стаж и приводи основне студије крају, већ зна шта жели даље.
„Занима ме неколико области из домена конзервативне медицине. Издвојио бих можда неурологију, зато што ми је занимљива сама комплексност централног нервног система, доста је и даље неистражено, има простора за истраживање, за напредак у терапији и слично“, каже Богдан у разговору за „Независне новине“ додајући да му је из области неурологије и сама тема за дипломски рад.
А сем циљева на научном плану, Богдан има циљеве и на пословном, па нам открива да жели остати у Републици Српској.
„Моја примарна жеља је да останем овдје и да своје знање примијеним помажући нашим људима, уз краће едукације у иностранству или у земљама окружења, али опет све зависи од пословне прилике. Мислим да се може и овдје направити добра каријера, ако се трудите и имате визију“, каже он.
Богдан се однедавно укључио и у научно-истраживачки рад у Центру за биомедицинска истраживања, те тренутно ради истраживање из области фармакологије.
„Имао сам жељу да прије завршетка студија напишем свој први научни рад и на нашем факултету постоји секција за научно-истраживачки рад која помаже студентима да нађу ментора који ће им бити подршка на том путу. Такође, морам истаћи и сусретљивост декана, који је расположен да подржи младе људе који су заинтересовани за науку“, истиче Богдан за „Независне новине“.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ