Посебан услов за домаћу ракију на свадбама у Републици Српској

На свадбеним весељима у Републици Српској ускоро би могла да се служи домаћа ракија и то не нужно од регистованих произвођача, већ од оних који организују прославу (породице младенаца и сл.) и који су то чували специјално за ту прилику.

Важан услов
Међутим, да би се та ракија могла служити гостима, постојаће веома важан услов, а то је да ће, поред свих неопходних исправности, произвођач морати да наведе тачно о којој количини је ријеч, те да прибави посебну ознаку (маркицу) која ће му за ту прилику бити издата.

Нацрт закона о угоститељству
Ово је само једна од неколико новина које се заговарају Нацртом закона о угоститељству у Републици Српској који је усвојен у Народној скупштини Републике Српске 25. марта и који, како су навели надлежни, треба да уведе ред у систем угоститељства.

Горан Куртиновић, предсједник Управног одбора Удружења “Хореца”, појашњава да је Нацрт закона о угоститељству Републике Српске производ стручних анализа које су рађене уназад три године, а да ће све конкретне измјене и детаље дефинисати у наредна два мјесеца, која су остављена за јавну расправу.

Говорећи о највећим недостацима у сектору угоститељства у Српској, открио је да највише шкрипи у области сеоског туризма, издавања станова на дан и раду свадбених салона.

Дегустациона соба
Што се тиче сеоског туризма, актуелна проблематика огледа се у томе што свако ко жели да се бави тим послом мора да отвори угоститељски објекат, а да закони који дефинишу угоститељство не третирају на исти начин област сеоског туризма.

Наиме, ситуација је сада таква да неко ко је одлучио да се бави том дјелатношћу, не може гостима који дођу да бораве на његовом имању законски да понуди нпр. храну коју је он произвео, већ је то рађено већином илегално.

,,Законом се сада дозвољава та дегустациона соба, гдје он фактички има право да им управо ту приређује ручак због кога су они можда и дошли, не конкретно да им продаје, поклања или слично”, појашњава Куртиновић.

По питању издавања станова на дан, идеја је да се прије свега уведе централни регистар.

,,Уређујемо правила понашања, дефинисање боравишне таксе, лакше пријављивање такси и лакше пријављивање и кретање гостију. И то ћемо током ових 60 дана средити”, тврди Куртиновић.

Свадбени салони
Али, најзанимљивија за грађане могла би да буду нова правила за свадбене салоне.

,,То ће подразумијевати понашање музике, декорацију, фотографе и служење хране. Ту још имамо жељу за дорађивањем”, истиче Куртиновић.

А у том смислу, враћамо се на почетак овог текста и домаћу ракију.

,,Поменуо сам храну, ту сада имамо да се људи баве узгојем поврћа и стоке и онда они имају могућност да свадбеном салону понуде управо своје производе за прославу. А врло битна ствар и можда један од највећих проблема је да је код нас традиција да скоро свако домаћинство пече ракију за своје потребе, али да ту ракију нпр. не може да служи на слављима иако је за то чувана, већ мора да купује ракију која има маркицу. Схватамо да требају додатне ствари да се та област ријеши. Али, у најкраћем случају, оно што нам пада на памет јесте да, када неко произведе нпр. 50 или 100 литара ракије и намијени је за свадбено весеље, да му се да могућност да купи маркицу те да пријави ту количину ракије за ту намјеру и да, када дође тај дан, он је може искористити без икаквих проблема”, појашњава Куртиновић.

Фотографисање и музика на свадбама
Када су у питању нова правила која би требало да се односе на фотографисање и услуге музике, конкретно на свадбеним весељима, Нацрт закона о угоститељству предвиђа да свадбени салон са младенцима пронађе регуларне фотографе и музику, да би им могао дозволити да пруже своје услуге током прославе, чак и улазак у салон.

,,Они који посједују свадбени салон су још прије двије године изнијели примједбе како то сада све функционише и да се треба регулисати тако да свима буде једнако, да не може један свадбени салон овако, а други онако, да се на неки начин и шатори уведу у ту акцију. Нпр. да уведемо да ни у једном свадбеном салону не може радити фотограф који није регистрован, који не постоји у смислу наплате, него га је, ето, неко довео. Он не може радити. Онда ћемо добити да ће се фотографи на неки начин регистровати”, додао је Куртиновић.

Какве недоумице имају фотографи?
Они који су већ фотографисање регистровали као допунску дјелатност поздрављају нове идеје, али ипак имају одређене недоумице.

,,Пошто сам регистрован и имам фискалну касу, претпостављам да ћу по овом новом закону, ако буде донесен, од младенаца убудуће наплаћивати албум и да ћу онда полагати пазар. Мало ми је непознаница шта се дешава са сликама које се продају током вјенчања, да ли ћу ту морати за сваку издавати фискални рачун или ћу и то моћи наплатити па ићи као полог пазара”, каже један бањалучки фотограф.

Оно што му је такође непознаница јесте и да ли ће и како бити дефинисано уколико некоме жели сликати матуру, рођендане или слично, те се нада да ће надлежни и то појаснити.

Издавање фискалних рачуна
Једна од најважнијих ствари на чије нужно поштовање упозоравају угоститељи је издавање фискалних рачуна, чиме се успоставља боља контрола рада свих угоститељских објеката и услуга, а све закључују ријечима да закон нема за циљ да уназади пружаоце услуга, већ да их изведе из сиве зоне и да им олакша рад, а не да плаћају казне због пружања својих услуга.