Служен парастос мајору Николи Сукуру

На мјесном гробљу у Кобиљој јуче је служен парастос и помен мајору Војске Републике Српске Никола Сукур, човјеку чије име и жртва већ деценијама живе у сјећањима породице, сабораца и поштовалаца његовог лика и дјела.

Уз присуство чланова породице, ратних сабораца и мјештана, запаљене су свијеће, положени вијенци и евоциране успомене на мајора који је живот положио за Републику Српску и свој народ.

Прошле су 34 године од 15. маја 1992. године, дана када је на витешком платоу Влашића угашен живот једног храброг официра, али рођена вјечна обавеза да се његово име никада не заборави.

На Галици, у тада тек ослобођеној, али још несигурној зони, мајор Никола Сукур ишао је испред својих војника. Није командовао из позадине, нити је тражио сигурност за себе. Био је тамо гдје је било најопасније – међу својим борцима, чистећи мински терен и штитећи животе других.

Тог кобног дана погинуо је као војник, али прије свега као човјек – од руке заробљеног непријатељског војника којем је претходно поштедио живот. Управо та чињеница најбоље говори о његовом карактеру, части и људскости.

Рођен 1955. године у Кнежеву, мајор Сукур остао је упамћен као храбар и достојанствен официр Војске Републике Српске, човјек који није тражио признања ни привилегије. Иза њега су остали супруга и четворо дјеце.

Сахрањен је уз војне почасти, али без великих обиљежја, споменика или улица које носе његово име. Остало је оно најважније – поштовање народа и успомена која не блиједи.

На јучерашњем помену још једном је послата порука да хероји попут Николе Сукура не смију бити заборављени, јер је њихова жртва уграђена у темеље Републике Српске и слободе коју данас живимо.

Његово име и данас стоји као симбол части, храбрости и несебичног патриотизма – тихог јунака који није тражио ништа, а дао је све.