Алармантно: У Републици Српској дјеца рађају дјецу
Међу породиљама у Српској нису ријетке ни ученице основних школа, а сваке године на породиљским столовима завршавају све млађе дјевојчице.
Тако је најмлађа мајка лане имала тек 14, док су у протекле двије године девојчице које су на свијет донијеле дјецу имале 15, односно 16 година.
„Титулу“ најмлађе мајке ове године засигурно ће понијети малољетница из Прњавора која има само 12 година, а која треба да се породи негдје у новембру.
У случају да, ипак, одлучи да не роди, придружиће се десетинама девојчица, кудикамо млађим од 18 година, које годишње заврше на абортусу.
Како љекари кажу, већина малољетничких трудноћа заврши прекидом, најчешће у некој приватној ординација и без знања родитеља.
Трудноћа код малољетних особа спада у високоризичне трудноће, а абортус у тој доби може да доведе до компликација као што је трајни стерилитет или смрт.
С друге стране, медицински прекид трудноће код малолетница, који се дешава у чак двије трећине случајева, често је резултат компликација због физичке незрелости труднице. Оне често до четвртог мјесеца не препознају трудноћу или не желе да признају да су у другом стању.
Да су малољетничке трудноће у великом проценту нежељене и непланиране показује и искуство специјалисте гинекологије и акушерства Универзитетског клиничког центра РС Владимира Перендије.
“Дјевојчице углавном сазнају да су другом стању у периоду до десет недјеља трудноће, када се трудноћа може законски прекинути. С обзиром на то да оне углавном крију трудноћу, малољетнице се за прекид трудноће јављају најчешће у 13. или 14. недjељи, када о томе одлучује комисија за прекид трудноће”, објашњава Перендија.
Није познато колико дјевојчица одлучи да абортира, јер како љекари наводе, највећи број трудноћа заврши намјерним прекидом у установама које никад нису пријавиле абортус.
Перендија додаје да је велики проблем и узрок свега то што малољетнице уопште нису упознате са основим принципима репродуктивног здравља.
“Млади људи у школи не добијају никаква знања о овој важној проблематици, јер репродуктивно здравље није укључено у школске програме. Са друге стране, ни родитељи, што због незнања, што због врло присутних табуа, нису у стању да дјеци дају адекватне информације везане за репродуктивно здравље”, додаје Перендија.
Секс је табу тема
Психолози упозоравају да су малољетничке трудноће и абортуси све већи проблем за цијело друштво.
„Одговорност је на родитељима, али и на школама, те друштву у цјелини. Код нас је прича о сексу табу тема, па о томе углавном ћутимо. А дјеци треба подршка, односно неко ко ће да их на прави начин проведе кроз период адолесценције. Нажалост, они ту подршку најчешће немају. С друге стране, када имате отворену комуникацују дијете ће тражити помоћ”, каже психолог Дубравка Вујновић-Божић.
(Еуроблиц)