Бака Даница Тривић (103) из Бањалуке кува, чита и пије само једну таблету

Иако је још прије три године закорачила у нови вијек живота, баки Даници Тривић (103) из Бањалуке године као да су само број јер и даље сама радо кува, прави колаче, одржава кућу, чита књиге и пије само једну таблету. Kако каже – за срце, „да не да тлаку“.

Њен ведри дух и осмијех с којим нас је дочекала у топлини свог дома дају јој снагу за сваки нови дан, а како каже, најважније јој је да су јој сви око ње здрави.

Сама кува и одржава кућу
„Најважније је што су ми дјеца и фамилија добро и здраво. То ми је највеће задовољство. То ме и држи. До сада још могу да све одржавам, скувам… Дјеца увијек донесу, питају треба ли шта. Мени је жао и њих. Kолико год могу и ја урадим да њима мало смањим. Поред њихових обавеза, они увијек нађу обавеза за мене“, прича нам бака Даница.

И у 103. години живота бака је вриједна па су јој дани испуњени послом и обавезама у кући и око ње. Иако истиче да људи требају радити, бака савјетује да не ваља претјеривати ни у чему, па ни у послу.

„Мора и организам да се одмори“, каже она за „Независне новине“.

Пије само таблету за срце
Њен организам је и даље јак и здрав, а бака Даница не крије да скоро и не зна шта је таблета.

„Пијем једино једну таблету за срце, мало да не да тлаку. Досад је било добро. Здравље служи, једино штап морам имати кад идем вани, а по кући могу некако, скувам, одржавам колико могу“, прича она и додаје да је донедавно имала и башту, али јој године то више не дозвољавају.

Сјећање на прошла времена
Радо се присјећа бака Даница и прошлих времена, иако је, како каже, живот прије био тежи.

„Није било лако, све је било теже, али је човјек био задовољнији. Радио си, ниси мислио на оно што није добро. Људи су се обилазили и били задовољнији“, истиче она.

Поредећи некадашње вријеме и данас, Даница истиче да се све промијенило.

„Ух, пуно! Пуно се промијенило. Kолико год савремена техника помаже – можда више и одмаже. У овај телефон гледају сви. Иде у школу и хоће све да је готово, да не мисли мозгом“, коментарише данашње генерације бака Даница.

Иако је у школу ишла још у првој половини прошлог вијека, она се сјећа да је школу вољела.

„Старија сестра ми је кренула, рекох – идем и ја. И оду (родитељи) код учитеља и питају и каже: ‘Добро, нека иде уз њу па ће се некако научити’. И тако је и било. Имала сам вољу. Онда питам сестру да ми покаже, она неће. Мени буде криво“, присјећа се Даница.

Нису је примили у школу јер је са села
Хтјела је бака Даница наставити са школовањем и даље, па је након основне отишла у Градишку на пријемни испит, међутим није била примљена.

„Хтјела сам ићи даље у школу, али тада, кажу, нису примали дјецу са села. Тата ми је имао трговину и онда сам с њим радила. Ишла сам у Градишку на пријемни испит са двије другарице. Ми смо полагале испит, шта год су нас питали – знале смо све. Међутим, задају нам задатак да израдимо што нисмо ни у основној учили. И ми три дана били и изађоше да кажу како смо прошли… Kажу: ‘Нисте задовољиле, нисте прошли’. Ми тужне, плачемо. Дође наша учитељица и рече: ‘Немојте се секирати. Мени су отворено рекли да не можемо ми примити дјецу са села, шта ће наша градска?'“, каже она за „Независне новине“.

Сваки дан пије кафу с комшиницом
Заједно са баком били су и њени синови Ранко, Твртко и Раде, док окупљању није могла присуствовати сестра Нада.

Син Раде исказао је захвалност Градском удружењу пензионера Бањалука што су посјетили њихову мајку.

„Ми дођемо, обиђемо. Мени је жао што нема сестре. Има и једна комшиница, име јој је Нада. Оне свако јутро пију кафу заједно, па се некада побркају, јутрос су код једне, сутра код друге, па се оне договарају код кога је ред да се сљедећи пут пије. Баку сви поштују у комшилуку. Kо год прође кад је види у дворишту пита: ‘Kако је, треба ли отићи у продавницу?“ и свима смо захвални на тој пажњи, комшилуку, пријатељима, познаницима“, каже Раде за „Независне новине“.

Зоран Ћетковић из Градског удружења пензионера Бањалука истакао је да су дошли посјетити баку Даницу како би видјели како проводи дане.

„Ту смо да јој пожелимо да дане проведе у срећи, задовољству и здрављу. У Бањалуци немамо пуно оваквих случајева, а ми све чинимо да обиђемо све наше пензионере који имају више од 100 година“, рекао је Ћетковић за „Независне новине“.

(НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ)