Богојављење – бројна народна вјеровања вежу се за данашњи празник

Српска православна црква прославља Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповиједање хришћанске вјере. Исуса Христа је на ријеци Јордан крстио Јован Крститељ, који је људе крштавао припремајући их за долазак Месије. Предање каже да је Свети Јован препознао Месију у Исусу, а јеванђелисти су записали његове ријечи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени“.
Богојављење се сматра једним од највећих хришћанских празника јер се у тренутку крштења први пут заједно појавио Отац, Син и Дух Свети, што је објавило тајну Свете Тројице – симбол вјере. Дух Свети се, према предању, јавио у облику голуба, а чуо се и глас Бога Оца: „Ово је син мој љубезни који је по мојој вољи“. Након крштења, Исус Христос је живио још три године и испунио мисију искупљења људског рода од прародитељског гријеха.
Бројни обичаји везани за Богојављење
На овај дан освештава се вода која се носи кући и пије за здравље и просвећење душе и тијела. Вјерује се да је таква вода љековита, штити од нечистих сила и да се не квари јер у њој пребива сила Духа Светога.
У поздраву се каже: „Бог се јави“ или „Христос се јави“, а одговара се: „Ваистину се јави“.
На Богојављење се не пости, без обзира када падне.
По народном календару, од овог дана почињу дани погодни за вјенчања.
Обичај пливања за Часни крст одржава се у многим крајевима. Плива се 33 метра, што симболише број година живота Исуса Христа, а купање у ријеци сматра се благословом за добро здравље.
Постоји вјеровање да се у ноћи уочи Богојављења небеса отварају и да се тада може зажељети жеља која ће се испунити.
Неудате дјевојке, по народном вјеровању, стављају огледалце под јастук како би у сну видјеле будућег мужа.