Божић: обичаји и вјеровања

У часу рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења читавог људског рода од гријеха и вјечене погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“.

Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.

Код Срба Божић је празник са доста обичаја и његова прослава почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.

Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Господу, а затим пјевајући тропар „Рождество твоје Христе Боже наш“, окрећу и ломе чесницу – погачу у коју је стављен новчић.

Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић, наредна година бити посебно срећна.

Божић је породични празник, а тај дан се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника – мушке особе, обично је то кум, комшија или породични пријатељ, који долази у кућу слављеника и први честита Божић.

Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са „Мир Божији – Христос се роди“, уз отпоздрав „Ваистину се роди“.

На дан Божића сви људи су срећни, а топлина и мир владају у домовима, јер овај дан представља породични празник препун праве љубави, доброте, истине, правде и праштања.

Мир Божији – Христос се роди!