Да ли часове у Републици Српској треба скратити на 30 минута?
У Србији се тренутно разматра идеја о скраћивању школских часова са стандардних 45 минута на 30. Министар просвете, Дејан Вук Станковић, истакао је да се о овој промени отворено и гласно размишља, али да за сада не постоји коначна одлука нити званичан правилник који би ово увео.
Главни разлог ове иницијативе је смањење пажње и концентрације ученика, за шта се наводи утицај технологије и друштвених мрежа. Краћи часови требало би, према идеји министара, да боље одговарају савременим способностима ученика да задрже фокус током наставе.
Ова идеја изазвала је различите реакције. Стручњаци упозоравају да само скраћивање часа не решава суштински проблем образовања јер градиво остаје исто, док би број часова дневно могао да порасте. Наставници истичу да би квалитет наставе могао да опадне уколико се не прилагоде методе рада и наставни планови. С друге стране, део јавности и родитеља сматра да би краћи часови могли помоћи ученицима да лакше задрже пажњу и да им настава буде занимљивија.
За сада је идеја у фази разматрања, а министар је споменуо могућност пилот-пројеката у појединим школама. Скраћивање часова се понекад помиње и у контексту шире реформе наставе која укључује дигиталне алате и ограничену употребу мобилних телефона у школама. Тренутно се ради о предлогу и јавној дебати, а не о коначној одлуци, па ће бити потребно време да се види да ли и када би промена могла да се примени.
У Републици Српској је иницијативу да се часови скрате са 45 на 35 минута прошле године покренуо Савез средњошколаца Републике Српске, који је организовао панел‑дискусију под називом “Скраћење наставе на 35 минута у средњим школама – изазови и перспективе” како би отворио јавну расправу о овој теми и укључио ученике, наставнике, родитеље и друге актере у разговор о могућим ефектима такве промене. Предсједник Савеза средњошколаца, Стефан Раковић, поручио је да краћи часови нису само техничко питање већ да се тичу ефикасности, пажње и менталног здравља ученика.
Оливера Ђеорђић Недић, професорица географије и демократије из Добоја, каже да је тачно да данас ученици немају концентрацију за час од 45 минута, али скраћивање часова није рјешење, него би било признање пораза система који се не сналази.
“Ако дијете нема концентрацију, питање је зашто, а не колико да још скратимо. Услови за озбиљну реформу не постоје, наставни планови су претрпани, одјељења пребукирана, инклузија се спроводи без стварне подршке, системски се не улаже у професионални развој наставника. Уз све то имамо општи пад стручног кадра у професији. Замислимо какво би знање настајало када на све то још скратимо и вријеме учења. У образовању се, нажалост, не мијења готово ништа суштинско, мијења се само репресивно, више администрације, више бирократије, паралелна папирна и електронска евиденција, исти подаци по три-четири пута у различитим обрасцима. Како смо кренули, карикирам, сљедећа иницијатива би могла бити да родитељи у септембру кажу какав успјех очекују, а да се у јуну само видимо са њима и уценицима, да провјеримо јесу ли задовољни оцјенама, док ми у међувремену производимо километре евиденција које немају никакве везе са знањем, компетенцијама и животним вјештинама за 21. вијек”, рекла је за БУКУ Оливера Ђеорђић Недић.
Додаје да скраћивање часова у таквом систему није реформа, него његово додатно урушавање.
“Одговор на питање је нипошто скратити трајање часова, него учинити све потребно, да они буду продуктивни, усмјерени на ученика и његов раст, подржани комплетном промјеном наставног плана и програма и сталним едуковање кадра”, истиче наша саговорница.
Министарство просвјете и културе Републике Српске потврдило је за портал БУКА да нису разматрали могућност скраћења наставних часова на 30 минута у школама у Републици Српској, нити су запримили такву иницијативу.