Данас је Међународни дан среће: Зашто је она више од новца и успјеха

Генерална скупштина Уједињених нација је 2011. године усвојила резолуцију којом је срећа препозната као основни људски циљ.

Резолуција је позвала на инклузивнији и уравнотеженији приступ економском развоју који подстиче срећу.

Прва Конференција Уједињених нација о срећи одржана је 2012. године, а током те конференције усвојена је резолуција којом је одређено да се Међународни дан среће обиљежава сваке године 20. марта. Први пут је обиљежен 2013. године.

Шта је срећа

У психологији се срећа најчешће описује као комбинација субјективног осјећаја задовољства животом, присуства пријатних емоција и осјећаја смисла.

Према истраживањима, три ствари чине људе срећним: квалитет њихових односа, посао или хоби који воле и који им представља изазов, помагање другима кроз волонтирање или мале, насумичне гестове доброте.

Срећа је мјерљива

Срећа није само пролазни осјећај, већ је и врло мјерљива.

Центар за истраживање благостања Универзитета у Оксфорду, у сарадњи са Уједињеним нацијама, објављује годишњи извештај о свјетској срећи.

Финска је 2025, девети пут заредом, најсрећнија земља на свијету.

Осећај становника Финске, међутим, нема везе са личном срећом, већ са тим колико су задовољни властитим животом.

Истраживање Оксфорда и УН даје проценте на основу фактора као што су економски учинак земље, здравље, осјећај слободе, великодушност њених људи и перцепција корупције.

Дугогодишњег лидера Финску на њиховој листи за 2025. слиједе Исланд, Данска, Костарика и Шведска, а на дну списка од 147 земаља је Авганистан.

Када је ријеч о региону, Словенија на 18, а Србија је заузела 30. мјесто. БиХ је на 47. позицији, Црна Гора на 60, а Хрватска на 70. мјесту.

Берић: Срећа није само лични циљ

-Срећа је универзална људска потреба и човјек, као што тежи сигурности, љубави и признању, тежи и да његов живот има радост и смисао – изјавила је Срни социолог Јадранка Берић.

Берићева је навела да се срећа најчешће описује као стање унутрашњег задовољства, мира и испуњености, да није ријеч само о тренутном осјећају радости, већ дубљем доживљају смисла и припадности.

– Социолошки, то је комбинација личног става, друштвених односа и осјећаја да наш живот има сврху – рекла је Берићева поводом Међународног дана среће, који се обиљежава данас.

Она каже да је потрага за срећом основни циљ сваког човјека, да је у сржи људског постојања, али није само лични циљ, већ и друштвени идеал, јер срећни појединци граде стабилније и солидарније заједнице.

– Када човјек зна да је дио заједнице, да његов живот има смисао и да његова радост може бити дијељена, тада срећа постаје свакодневни дио живота. Управо зато, срећа није само лични осјећај, већ и друштвени задатак, да једни другима будемо извор подршке, топлине и повјерења. Тек када се осмијеси умноже, срећа постаје стварна и заједничка – истакла је Берићева.

Навела је да истраживања показују да човјека највише срећним чине односи са ближњима, осјећај да је вољен и прихваћен.

– У нашем друштву грађани налазе срећу у приватним односима, породици и пријатељима, иако су односи и у оквиру тих институција увелико нарушени, али су незадовољни и економским приликама. Друштво смо које балансира између личне среће и колективног незадовољства – оцијенила је Берићева.

Наглашава да срећа није дар који се добије од некога, већ пут који појединац сам гради, те да остати срећан значи његовати захвалност, одржавати блиске односе и прихватити да срећа није стално стање.

– Срећа се не мјери количином материјалног већ дубином наших односа и снагом нашег осјећаја припадности. Срећа се крије у односима са људима око нас – истакла је Берићева.

Она је констатовала да најдубља срећа јесте спој топлих људских односа и личног осјећаја смисла.

– Кроз породицу, пријатељства и друштво добијамо осјећај припадности. Али, срећа се крије и у нашем унутрашњем ставу, у начину на који гледамо на живот, у способности да пронађемо сврху и прихватимо себе – рекла је Берићева.

Савановић Зорић: Не постоји дефиниција среће која важи за све

– Не постоји дефиниција среће која важи за све – за некога је то сигурност, за другог слобода, а за трећег љубав – рекла је Срни психолог и породични психотерапеут Маја Савановић Зорић.

Зорићева је напоменула да је људска жеља за срећом универзална без обзира на културу, године или животне околности, али се разликује начин на који се она дефинише.

– Оно што је за једну особу испуњен живот, за другу може бити извор притиска. И зато је опасно када друштво, породица или друштвене мреже почну да намећу како срећа треба да изгледа. Срећа није стандард који се достиже, она је лично искуство које се открива – нагласила је Зорићева.

Истакла је да људи често не траже срећу саму по себи, него ствари за које вјерују да ће их усрећити – успјех, признање, партнерство и новац.

– Парадокс је у томе што, када срећу поставимо као циљ, често је удаљимо од себе. Срећа је више нуспроизвод живота који има смисао – навела је Зорићева.

Она је оцијенила да је данашње друштво више уморно него несрећно.

– Знамо се радовати, али кратко – као да увијек у позадини стоји нека брига која нас брзо врати у реалност. Имамо блискост, породицу, пријатеље, знамо бити једни уз друге када је тешко, али истовремено живимо под сталним осјећајем несигурности и неизвјесности. Код нас срећа често нема дозволу да траје. Као да смо научени да је прекинемо или макар да јој не вјерујемо до краја – рекла је Зорићева.

Она је указала да током одрастања готово свако слуша реченице попут: „Немој се превише смијати, оплакаћеш“, „Нешто ће се десити“ и „Да не чује зло“, истичући да те реченице нису случајне.

Оне су, истакла је Зорићева, дио човјековог колективног искуства и траума које друштво носи – ратова, губитака и наглих прекида сигурности.

– Када више пута у животу доживите да се добро стање изненада прекине научите да будете опрезни чак и кад је лијепо. Због тога срећа код нас често није трајно стање, него пролазан тренутак који не стигнемо ни доживјети до краја – оцијенила је Зорићева.

Напомиње да је срећа понекад само тренутак мира док дијете спава, разговор у којем заиста постоји слух за другога или осјећај појединца да се, упркос свему, осјећа добро.

– Најважније од свега – срећа није нешто што стално треба да јуримо, него нешто што препознајемо када успоримо . закључила је Зорићева.

ГЛАС СРПСКЕ