Данас прослављамо Аранђеловдан

СРПСКА православна црква данас обиљежава дан посвјећен чуду Светог архангела Михаила, један од најважнијих празника у православном календару — Аранђеловдан. Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у вријеме Силвестера Првог Римског (314 – 335) и Патријарха Александра Александријског (326).

Аранђеловдан се слави као један од најважнијих духовних празника, како у религијском, тако и у културном смислу, а најчешће је и крсна слава у многим српским породицама. На овај дан вјерници траже божанску заштиту, захваљују се за благослове и моле се за здравље, мир и благостање. Овај дан има посебно мјесто у животу вјерника, јер је Свети архангел Михаило вођа небеских војски, заштитник вјере и симбол борбе добра против зла.

Свети архангел Михаило, као најузвишенији арханђео, познат је као заштитник свих вјерујућих људи, а нарочито породица и душа праведника. Он је онај који води борбу против зла и свих негативних утицаја. Према хришћанским учењима, Михаило је небески војвода који увјек дјелује у складу са вољом Божијом, а његова мисија је да помогне онима који траже божанску заштиту. Вјерује се да је он чувар породица, кућа и душа оних који живе праведно, а на Аранђеловдан се молимо да нас штити од злих сила и невоља.

Једно од чуда Светог архангела Михаила десило се на извору у Лаодикији око 300. године. Како легенда каже, један незнабожац имао је глувонему ћерку, али му се, упркос томе што није био хришћанин, у сну јавио архангел Михаило који му је поручио да ћерка треба да му се умије на том извору.

Он је то и урадио, а ћерка је након умивања излијечена. Послије тог чуда су се и он и ћерка крстили, а он је на том мјесту саградио је цркву Светог архангела Михаила која и данас постоји.

Постоји још једно чудо које се и данас препричава — једна породица је након дугогодишњег чекања добила наследника који је био глувонем, и поред тога, заостајао је у развоју. Сви су им саветовали да га се одрекну, али су родитељи решили да се одселе из родног града и скрасили се у сеоцету у близини Минска. У близини кућице био је поток у који је, приликом шетње са оцем, дјечак упао. Отац га је брзо извукао, а дјете је заплакало. Отац је био згранут и брзо га одвео до жене, да се и она увјери у чудо. Родитељи су дјетету дали име Михаил, у част архангела, верујући да ће му тиме обезбједити његову заштиту. Касније су сазнали да се тај поток зове Михаиловим у част архангела Михаила.

По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“. На грчком језику ријеч „архи“ значи главни/први, а „ангелос“ значи вјесник, анђео. Архангел Михаило је предводник војске анђела која је учествовала у стварању света и бранила човечанство од палих анђела.

На данашњи дан, вјерује народ, обавезно треба молити за излечење, али и опростити гријехе свим невјерницима и тада ће им се остварити највећа жеља — они и њихови највољенији биће здрави.