Изборна кампања: Фејсбук или шаторски начин?
Да је лајк на Фејсбуку глас СНСД би имао највише гласова од свих партија, али би млади ПДП-ов кандидат за Народну скупштину РС Драшко Станивуковић имао више гласова него све партије заједно.
Почела је још једна изборна кампања, кажу најбучнија икад, али вјероватно тиша већ од сљедеће. Домаћи политичари су се, по узору на оне свјетске, на друштвеним мрежама активирали више него икада, а ми смо тим поводом провјерили како стоје са бројем лајкова и колико су уопште популарни на чувеном Фејсбуку.
Страница Савеза назависних социјалдемократа (СНСД) на Фејсбуку има 23.000 лајкова и односе убједљиву побједу на „Општим Фејсбук изборима 2018. године“.
На другом мјесту је Српска демократска странка (СДС) са 4.000 лајкова мање, док би треће мјесто заузели омладинци из Организације „РеСтарт“ Српска, који су за сада прикупили око 14.000 “симпатизера” на Фејсбуку.
Четврто мјесто на „Фејсбук изборима“ заузела би Партија демократског прогреса (ПДП) са око 6.000 гласова, односно лајкова, док су остале партије накупиле тек око двије или три хиљаде лајкача, неки ни толико.
С обзиром на дугогодишњу успаваност на друштвеним мрежама, а и то да прави гласачи углавном нису лајкачи, странке су добро и прошле.
За разлику од Фејсбук страница партија, профили појединаца много су живљи. Када је у питању моћ лајка и друштвених мрежа, не можемо а да не споменемо феномен Драшка Станивуковића, двадесетпетогодишњака који на друштвеним мрежама има укупно 60.000 “симпатизера”, што је више него сви домаћи политичари заједно.
Да се Фејсбук рачуна Станивуковић би имао више гласова и од тренутног предсједника Милорада Додика, који има 14.000 лајкова. Међутим, не рачуна се.
Ако питамо Фејсбук, Станивуковић дефинитивно улази у Народну скупштину Републике Српске. У Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ би, по Фејсбуку, Ненад Стевандић, који има нешто више од 5.000 “гласова”, док се ДНС-овом Милану Радовићу, са исто толико лајкова, “смијеши” посланичка фотеља у НСРС.
На Фејсбук изборима предсједник Српске дефинитивно би био Вукота Говедарица са 8.000 лајкова, и то добрим дијелом због тога што Жељка Цвијановић уопште нема своју страницу.
Српски члан Предсједништва БиХ био би Милорад Дорик са дупло више лајкова од Младена Иванића, а Адам Шукало иде директно у парламент БиХ са 8.000 лајкова, што је више од већине активних кандидата на друштвеним мрежама. Бранислав Бореновић, напримјер, има 4.000 лајкова.
Када се све сабере и одузме, на „Фејсбук изборе“ изашло би око 150.000 бирача, што је много мање у односу на стварни свијет у којим је на посљедње опште изборе изашло око 680.000 људи.
То је само још један од показатеља да виртуелни и реални свијет често немају никакве везе. Највјернији лајкачи уопште не излазе на изборе, а неки још немају ни право гласа. С друге стране, вјерни гласачи су они који често немају ни приступ интернету, а камоли приступ друштвеним мрежама и моћним лајковима.
Они своје фаворите лајкују на добар стари шаторски начин, због чега већина интернет анкета и мјерења популарности политичара на друштвеним мрежама нема много додирних тачака са крајњим исходом избора.