Кафана испред културе

„Стратегија развоја културе је плански документ којим се израђује стратешка платформа, утврђују дугорочни циљеви, приоритети и мјере развоја културе, идентификују кључни пројекти итд.“, каже се у јуче усвојеним измјенама Закона о култури.

Посланици су готово једногласно и без превише гласова против усвојили ове измјене, а на садржај самог закона превелике замјерке није изнио чак ни Небојша Вукановић. То је свакако за похвалу, али није за похвалу то што су и вријеме за дискусије о овом питању (зло)употријебили за политичке расправе, а да при томе нико ниједном ријечју није указао на проблем у којем се налази Народно позориште Републике Српске.

А позориште у буквалном смислу тоне. На срећу, не тоне као културна институција, јер има сјајан ансамбл и врхунске глумце (опростили смо им немушкост кад је у борби против криминализације клевете требало дати подршку новинарској заједници), дакле дословно тоне и дави се у води због лоше и дотрајале хидроизолације. У кишним данима подрум националног театра потпуно поплави и питање је дана када ће се десити кратак спој и избити пожар. Престрого би било рећи да споменику под заштитом Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа пријети судбина надстрешнице у Новом Саду (пу, пу, далеко било), али санацији се хитно мора приступити уколико се жели спријечити даља штета.

Да би се објекат санирао, потребно је привремено уклонити баште угоститељског објекта „Кабаре“ које су са двије стране наслоњене на зграду театра. А уклањање кочи, прије свега шокантни уговор о закупу који су бивши управници Народног позоришта потписали са власником „Кабареа“, али и одговорни у Ођељењу за просторно планирање Града Бањалука и Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.

Актуелна управница националног театра Дијана Грбић још почетком ове године је надлежнима доставила пројекат санације подрумских просторија и зидова, али дозволе за почетак радова још чекају потпис, а њу на која год врата закуца дочека: „Фали вам још један папир“.

„Из преписке са министарством и њихових захтјева могу виђети да је посриједи неосновано тражење начина да се заштите привремени угоститељски објекти од уклањања или потенцијалног затварања, а на штету нашег споменика културе и најзначајније драмске институције“, рекла је Грбићева прошле седмице за „Независне“.

Она је истакла и да је у разговору са сада већ бившим предсједником Српске Милорадом Додиком обезбијеђен први дио средстава за санацију, али да санација и даље чека одобрење.

Оно што Грбићева избјегава да уради је да упре прстом у своје претходнике који су са власником „Кабареа“ Жељком Савићем потписали уговор о закупу у априлу 2006. године и анексе на тај уговор којима му је закуп продужен до 2039. године. Колико је уговор повољан по закупца и штетан по позориште најбоље ће рећи закупци околних угоститељских објеката ако их упитате да ли би закуп плаћали тричавих седам марака по квадрату и још ако су у ту цијену укључени струја, вода, гријање и остали комунални трошкови.

С друге стране, Савић је изјавио да баште имају све дозволе, а када је ријеч о евентуалном уклањању поручио је да ће „бити онако како надлежни одлуче, али уколико дође до тога да се морају уклонити, неко ће морати да плати склањање и враћање“. И апсолутно је у праву, јер колико год било спорно одакле му дозволе за постављање привремених башта и њихова тренутна валидност, толико су спорне одредбе уговора о закупу којима се регулише раскид зато што предвиђају да „чак и у случају повреде уговорних обавеза од стране закупопримца, Народно позориште је у обавези да му надокнади улагања“.

„Уколико дође до раскида мимо воље и пристанка закупопримца, Народно позориште мора да плати 54.905 КМ за улагања у стаклену башту уз Улицу бана Милосављевића, као и неспецифициране износе за улагања у затворену и отворену љетну башту уз Улицу краља Петра И Карађорђевића“, каже уговор који апсолутно штити закупца. Он из овог правног посла не може изаћи оштећен, а да ли ће ико позоришту надокнадити штету питање је за тужиоце и полицију.

Судећи по досадашњем раду и резултатима правосудних органа илузорно је тврдити да ће они који су у име позоришта потписивали цитиране уговоре и анексе одговарати бар за несавјесно пословање, ако не и за много тежа кривична ђела. А да постоји бар зрно правде они би прије него што оду иза решетака из свог џепа и својом имовином платили санацију националног театра. Док то не дочекамо, у Стратегији развоја културе треба јасно да стоји да кафана не смије да трпи због позоришта.

П.С. Срећан почетак предизборне кампање и ова дивна предизборна атмосфера. Пих.

П.П.С. Фудбалски ветерани у Котор Варошу сутра славе Митровдан и толико су гостољубиви и тако широке душе да сте сви позвани.

Независне новине