Ко је домаћин?

У данашње време кад човека хоће да похвале кажу да је успешан, образован, вредан, имућан… Некада је постајала једна реч која је говорила све – домаћин.

Домаћин није био свако. То је био човек који зна ред и обичај, који има васпитану децу, часну породицу, онај коме се верује.

Домаћин је знао како се поштују родитељи, за живота и после смрти. Како се дочекује кум и испраћа путник намерник. Са таквим се човеком ломио славски колач, кумовало и седело у горњем крају.

Његова реч била је јача и од богатстава и од сиромаштва. У злу непокоран, у добру понизан. Частан. Јасних начела и моралних норми. Непоткупљив и непоколебив.

Домаћин је могао имати много, али и мало, ако је питање материјалних вредности. Вредео је као човек. Могао је живети у селу или у граду, бити образован или неписмен.

Није га домаћином чинило ни одело, ни кола, ни кућа. Тиме га је чинило часно порекло, слога у кући, начин размишљања, а понајвише однос према људима.

Ко не ваља у својој кући, не може бити добар човек. Ко је превише гласан није сигуран у оно што прича. Ко нема милости, нема ни храбрости.

Сећам се неких људи које су називали домаћином. И њих нису сви волели, али им нису порицали стечену титулу.
Све што мисле о њему изговарали су после признања да је – домаћин човек.

• Лела Милосављевић