Kоторварошанин, Драгослав Јотановић, поставио најбоље вријеме икада у БиХ у триатлону
На највећој свјетској триатлонској трци ”Challenge Roth”, организованој у њемачком Ротху, Kоторварошанин Драгослав Јотановић поставио је најбоље вријеме икада у БиХ у овом спорту завршивши трку за 9 часова и 22 минуте и 44 секунде.
Ранији најбоље вријеме имао је Нермин Палић са временом 9:29:55. Ако узмемо у обзир да Драгослав има 46 година овај резултат још више добија на важности. Етапу пливања завршио је за 01:08:40, етапу вожње бицикла 04:53:24, те етапу трчања за 03:14:50.
За наш портал одмах након великог подвига говорио је и сам Драгослав Јотановић поријеклом из Kотор Вароша, а открио је како су текле припреме и шта му је било најтеже, пише портал Тикет.
”Утисци су супер. Била је веома захтјевна трка. Стаза је јако валовита на дионици са бициклом, а на трчању послије 28 км има неколико узбрдица које такмичарима тешко падну, али био сам добро припремљен за то. Спремао сам се посљедњих шест мјесеци специјално за ову трку и сматрам да сам је за своју узрасну категорију одрадио јако добро’’, почео је Јотановић.
Трка је имала преко 3600 такмичара од којих је 3000 завршило трку. Присутно је било 7500 волонтера, те 300 хиљада гледалаца, а Јотановић нам открива шта му је било најтеже током читаве трке:
”Генерално, ’’челенџ у Ротху се сматра као једна од највећих триатлонских трка на свијету (поред оне у Хавајима) и било је око 3600 бројева и 750 штафета. Најтежи дио је увијек трчање јер долази посљедње, али и прве двије дисциплине јако су тешке физички, али и психички.’’
Поред физичке спреме јако је битна ментална припрема, а Јотановић нам открива како тијело реагује након осам сати трке и колико је времена треба да се опорави од оваквих напора:
”За овако дугачке трке потребан је и физичка и психичка припрема. Послије 7-8 сати тијело је преуморно и мозак ти даје сигнале да станеш, а онда треба бити припремљен на те кризе и да се све то прође без великих стресова. Ако додамо и то да се на толику дужину покушаваш тркати, а не само завршити трку, довољно говори колико је спрема од пресудног значаја.
Након ове ’’фул дистанце’’ сматрам да тијелу треба бар 15 дана одмора. Да се лаганије тренира и да се тијело врати колико толико у нормалу и да се настави тренирати.’’
Јотановић је дуго година био атлетичар, а због једне ствари се одлучио за триатлон:
’’Дуго сам година био атлетичар. Трчао сам полумаратоне и маратоне, али сам доживио повреду леђа, па свакодневно трчање више није било опција. Триатлон је постајао све популарнији и одлучио сам да пробам. Видио сам да ми то одговара. Трчим три пута седмично, исто толико трчим и пливам и то ми одговора. Пливање помаже у опоравку, али и вожња бициклом је доста лијепа јер пролазиш по разним крајевима, тако да уживам у томе.’’
За крај разговора Јотановић је имао поруку за све оне који би жељели да се баве триатлоном:
’’Триатлон је прелијеп спорт, али треба да се крене од почетка. Прво треба почети са спринт триатлонима који су знатно краћи сат или два. Затим Олимпијске дистанце које траје између 2 и 3 сата, па полудистанце, а онда фулл дистанце на крају. Потребно је да се крене постепено, да се тијело припрема бар пар година прије прве најдуже дистанце. Треба се редовно тренирати и имати континуитет. Тренери истичу да је потребно бар 5 година тренинга да се тијело припреми’, закључио је Драгослав Јотановић.