Купујемо ли домаће, увозно, свјеже или само добро упаковано – и знамо ли заиста какво месо једемо?
Јако битан елемент је сама декларација, односно да потрошачи знају шта је испред њих и да они одлуче да ли желе да купе домаће или нешто што је из увоза – рекао је Ђорђе Савић са Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци.
Када је ријеч о говедарској производњи она је више окренута производњи млијека,и самим тим имамо потребу за увозом и живе телади а касније и товне јунади.
– Са нашом производњом задовољавамо 18 одсто потреба, а имамо и ситуацију да произвођаци имају проблем са пласманом. Постоји потреба за интензивнијом заштитом домаће производње,а ту ће свакако помоћи сама декларација – рекао је Савић.
Горан Митровић, предсједник Удружења узгајивача говеда Републике Српске навео је да се квалитетним мјерама може доћи до великих резултата.
– Мислим да је проблем како да анимирамо произвођаче да желе да производе, али они морају да имају профитабиност. Код јунади је то широм појам јер за производњу јунећег меса треба ангажовати огроман капитал да би се товило јуне. Други проблем је како да произведемо довољно товног материјала – рекао је Митровић.
Поручио је да се треба улагати капитално да би се дошло до веће производње јунећег меса.
– БиХ је увозно оријентисана замља када је у питању произовдња говеђег меса. Ми не задовољано ни до 25 одсто својих реалних потреба – рекао је Саша Бошковић, директор Канцеларије за ветеринарство БиХ.
Истакао је да при самом увозу меса постоје прописи.
– Ту су међународни сертификати гдје су јасно дефинисана сва правила – микробиолошкки квалитет меса и постојање заразних болести, из замаља из којих долазе, гдје ветеринари провјеравају пошиљку. Други задатак је да они и физичким прегледом установе да ли је то роба која је наведена у документацији, а послије и да ураде узимање одређеног броја узорка и пошаље у лабораторију – рекао је Бошковић.