Kузмић Љубиша: Не дамо ни капи Дубоке
,,Кузмић Љубиша, рођен 01.02.1963. године у Грабовици.
Основну школу сам завршио у Грабовици 1978. године. Послије тога сам отишао у Словенију на даље школовање и тамо сам завршио техничар прераде дрвета. Радио сам на високој позицији до 1992. године у Љубљани. Кад се распала бивша држава СФРЈ вратио сам се кући и прикључио сам се војсци Републике Српске, гдје сам као војник био припадник лаке Которварошке бригаде. Као војник РС-е сам учествовао током рата на више ратишта. Био сам војник Републике Српске до краја рата. Борац сам прве категорије што се може увијек провјерити. Послије рата сам се бавио столарским занатом ради егзистенције. Кад сам схватио да је тешко и да не могу због недостатка средстава да покренем лични бизнис одлучио сам да наставим да радим тамо гдје сам и започео. У Љубљани сам поново почео да радим 2011. године а тамо радим и дан данас. Тренутно сам оболио од тумора на дебелом цријеву и овог тренутка са на лијечењу у Републици Српској. Отац сам двоје дјеце сина Љубинка и кћерке Љубинке а ни једно није запослено у Републици Српској. Због свега наведеног мислим да имам право да станем у одбрану онога због чега сам се борио у протеклом рату. Имам личну имовину у Грабовици крај ријеке Дубоке- НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ. Ова ријека је отхранила наше очеве и дједове а и дан данас понека воденица још увијек меље жито народу који је остао на селу.
Нарићи, Дубочани, Кузмићи и Жутићи и сви они коју су ту живјели воденице и ријека Дубока нас је хранила као наша мајка. Некад је на том простору било око 100 воденица. Нисмо били гладни, имали смо довољно хљеб. Данас извјесни појединци хоће да узме оно што ми не можемо дати. НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ, не дамо свој извор живота, мајку која нас је хранила и воду коју и данас можемо пити слободно јер вода значи живот и зато НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ!
Многи су борци у Грабовици дали своје животе за Републику Српску а самим тим и за Грабовицу. Навешћу само из Дубоке борце којих се сјећам а нека ми опросте они које не поменем. Живот за Републики Српску,Грабовицу и Дубоку су из Дубоке дали сљедећи борци: Дубочанин Слободан, Дубочанин Стаменко, Дубочанин Винко, Кузмић Драган, Кузмић Жељко, Кузмић Ненад, Кузмић Госто и сви остали из Грабовице и њихова сва имена можете наћи на споменицима. Ми који смо преживјели рат и знамо због чега смо се борили НЕ ДАМО ДУБОКУ да појединци отимају нашу ријеку која нас је попут мајке хранила и која је и природни драгуљ са водопадом СКАКАВАЦ и чистим ваздухом. Не дамо да појединци због својих интереса уништавају оно што је најбоље у нашем крају и на тај начин понижавају цјелокупно становништво овог краја које жели да сачува оно што је његово. Ако дозволимо да ти појединци чине оно што им је воља због својих интереса онда ће не само Дубока него и друге рјечице на овом простору бити неповратно уништене; напримјер поток према Бурчи- Бурчанска ријек, поток Голубић испод Микановића, Кршића, Лујића, Деспотовића и многи други потоци. Зато НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ И НЕ ДАМО НИ ЈЕДАН ПОТОК И ПОТОЧИЋ У НАШЕМ ЗАВИЧАЈУ.
Они што мисле да машинама овдје копају неке канале нека знају да ће им се успротивити све и један становник Грабовице и сваки добронамјеран човјек из РС. Зато позивам и молим ако желе да ме чују све наше школоване људе из Грабовице а међу њима има много доктора, професора, инжењера, да са својим знањем помогну у одбрани наше ДУБОКЕ а такође позивам и органе власти наше општине да не дозволе да се неповратно уништи оно што је наше и што је одувијек било наше. Нека знају да смо их бирали а можемо их и мијењати ако не буду помогли. Ми борци смо умирали за РС и зато НЕДАМО НАШУ ДУБОКУ.
Они који мисле да ће уништити нашу Дубоку, ти појединци морају да се запитају гдје иду, и шта их чека и кад дођу овдје нико им неће гарантовати сигурност и повратак. Опасно је камење Дубоке и то народ неда. Докле ће ове власти са оваквим пројектима силовати народ РС па и поток Дубоку.
У Дубоку нису добродошли они који мисле уништавати наша природна добра и они који продају земљу само да би остварили лично богатство не водећи рачуна о интересу народа. Позивам све нормалне и слободне људе да посјете кањон наше ријеке Дубоке. Добро нам дошли и молим Вас све да путем друштвених мрежа, телефона, средстава информисања да нас подржите . Свима једно велико ХВАЛА И СВИ ЗАЈЕДНО НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ.
Ми желимо да обновим наша имања, нашу очевину и дједовину и да на тај начин подстичемо повратак на село а ОНИ хоће да нам узму наша природна богатства. Поштовани народе, докле, зашто, како, ко, с којим правом, ко им дозвољава и докле ћемо ми ово трпјети ? ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ ЈЕР МИ ТАКО НЕ ЖЕЛИМО. ДУБОКА ЈЕ БИЛА И ОСТАЛА НАШ ЖИВОТ И ОНИ ЗБОГ СВОЈЕ ПОХЛЕПЕ ЖЕЛЕ ДА НАМ УЗМУ ПРАВО ДА ЖИВИМО И ЗАТО ИМ ЈОШ ЈЕДНОМ ПОРУЧУЈЕМО—НЕ ДАМО НИ КАПИ ДУБОКЕ! АМИН!“