На данашњи дан прије 26 година почела НАТО агресија и бомбардовање Србије

Прије 26 година почело је НАТО бомбардовање и агресија на СР Југославију(Србију). Погинуло је скоро 2.500 људи док је СР Југославија(Србија) пролазила кроз пакао.

На данашњи дан, прије 26 година почели су ваздушни нападио НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана бомбардовања животњ је изгубило 1.200 до 2.500 људи.

Први пут у историји, одлука о бомбардовању тадашње СР Југославије донјета је без одобрења савјета безбједности Уједињених нација. Наредбу је тадашњем комаданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-А Хавијер Солана.

СР Југославија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговара у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу Косова и Метохије. Након што је одлука о неприхватању страних трупа порведиа скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно ријешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19:45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

У нападима је погинуло 1.008 припадника Војске СРЈ и српске полиције, а укупан број цивилних жртава се ни до данас не зна. Министарство одбране Србије својевремено је саопштило да је током ваздушне агресије убијено 2.500 цивила, а међу њима 89 дјеце.

Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало. С друге стране, невладина организација “Хјуман рајтс воч” наводила је да је погинуло између 489 и 527 цивила, а слични су подаци и Фонда за хуманитарно право. Чињеница је да готово нема града у Србији који се током 11 седмица НАТО бомбардовања није нашао на мети. НАТО је, наиме, извршио 2.300 ваздушних удара и бацио 22.000 тоне пројектила.

Огромну материјалну штету је Влада тадашње СРЈ процјенила на 100 милијарди америчких долара тврдећи да је разорено око 50 одсто производних капацитета Србије и трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбе су падале на војне циљеве, касарне, аеродроме или фабрике наменске индустрије.

Међутим, гађани су и многи цивилни објекти као што су болнице, мостови, остала инфраструктура, складишта енергената, предајници… Али и медији, попут РТС кога је НАТО прогласио легитимном метом, па је 16 радника ове медијске куће погинуло у бомбардовању зграде телевизије у Абердаревој улици, у ноћи између 22. и 23. априла. Још троје новинара, држављана Кине, неколико дана касније настрадало је у згради амбасаде те државе у Београду након што је погођена авионским пројектилима. Да ли само “грешком”, јер је НАТО тврдио да је мета било седиште СДПР, државне агенције за увоз и извоз оружја.

Заправо, списак свих “грешака” или “колатералне штете” на штету цивила током 78 дана бомбардовања, како је често тих дана говорио за домаћу јавност злогласни портпарол Алијансе Џејми Шеј, уопште није кратак.

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури 12. априла, док је прелазио преко жељезничког моста на Јужној Морави. У експлозији и пламену од два поготка авионским пројектилима изгинуло је и повређено много путника воза, али тачан број до данас није са сигурношћу утврђен.

Дани под бомбама памте се и због онога што се догодило трећег дана агресије. Тог 27. марта оборен је “невидљиви”. У атару сремског села Буђановци код Руме пао је амерички Локид Ф-117А “Ноћни јастреб”, а првог и до сада јединог на тај начин уништеног авиона са стелт технологијом, оборио је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде ВЈ којим је командовао потпуковник Золтан Дани, системом “Нева”. Пилот “невидљивог”, потпуковник Дејл Зелко је спашен шест сати након обарања.

Иначе, ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, али то званично није потврђено.

И како се завршило након што су посљдње бомбе на Србију пале 10. јуна 1999? Мировни споразум делегације СРЈ и НАТО су потписале у Куманову. Њиме је омогућен улазак страних трупа на Косово, чему се Београд противио у Рамбујеу, а српска војска и полиција су се повукле са територије Косова и Метохије. СБ УН усвојио је Резолуцију 1244, у покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР из 36 земаља, са задатком да чувају мир и безбједност, а умјесто домаћих органа власти успостављена је цивилна мисија УНМИК.

Епилог свега шта се дешавало тих 78 дана траје и 26 година касније. Косово је девет година након бомбардовања, 17. фебруара 2008, прогласило независност. Претходио му је, четири године раније, мартовски погром и оно мало преосталог српског цивилног становништва који су организовали припадници некадашње ОВК. Процењује се да је тад више од 4.000 људи изгнано из својих домова широм Косова и Метохије, 28 их је погинуло, а више од 900 повређено.

Србија независност Косова не признаје, али се и даље воде преговори о нормализацији односа. Приштина барата податком о више од 110 држава које су признале Косово, али тачан број се не зна, јер су неке у међувремену то признање повукле.