Од Селмана до Селака
Избор нове Владе Републике Српске формално још није окончан, али већ сада се са сигурношћу може рећи колико ће о битним стварима одлучивати нови премијер Српске Саво Минић.
Обраћа се један посланик у Народној скупштини Србије Николи Пашићу и каже: „Господине предсједниче Владе, мост на тој и тој ријеци је дотрајао, треба га срушити и градити нови.“
„У праву сте“, одговара му Пашић.
Потом устаје други посланик и каже:
„Господине предсједниче, тај мост јесте дотрајао, али не треба га рушити и градити нови, јер се мост може поправити.“
„У праву сте“, одговара и њему Пашић.
У том устаје трећи и зачуђено каже:
„Господине предсједниче, ако је у праву овај колега који каже да мост треба срушити и правити нови, како може бити у праву и овај који каже да га не треба рушити, већ поправити?“
„И ви сте у праву“, одговара му Пашић и додаје: „Али прије него што одлучим шта да радим, ја свакако морам питати краља, јер је његова посљедња.“
Ваља рећи да нови премијер није нимало наиван и да ће сигурно искористити високу функцију да неким или са неким својим пријатељима направи „ливаду“ (бизнис) са које ће пасти (узимати лову). Уосталом, зашто би био гори од својих претходника који су исто то урадили (са изузетком Пере Букејловића чија фирма је завршила у стечају), али вјеровати да ће опоравити Републику Српску у демократском, демографском и моралном смислу, могу само рођени оптимисти. (И ловци, наравно).
Упркос томе, а у инат онима у Сарајеву и оном у ОХР-у, на крају би било најпригодније поново цитирати Николу Пашића и ону његову: „Спаса нам нема, пропасти нећемо.“ Ал’ кадровска политика ми одавно уноси зебњу.
П.С. Kаже Боби „да смо права држава, министри би из владе ишли у затвор, а не обрнуто“.
П.П.С. У Влади мора да буде осам Срба, пет Бошњака и три Хрвата, најмање тридесет посто жена, пожељно је да је неко из Херцеговине или са Романије, а не само из Добоја и Бањалуке, једног предлажу социјалисти, другог Уједињена Српска, неку Бањац, неког привредници, синдикалци или борци, неко мора бити министар, неко не смије бити министар… И док се задовоље сви ти критеријуми и апетити, не може мандатар да води рачуна и о њиховој стручности. Па је л’?
(НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ)