Ризик кориштења паметних телефона код дјеце млађе од 13 година
Све више учимо о утицају паметних телефона на дјетињство, а налази нове америчке студије о дјеци на прагу адолесценције откривају забрињавајуће податке.
Истраживање је показало да је посједовање паметног телефона у доби од 12 година повезано с повећаним ризиком од депресије, претилости и недостатка сна у поређењу с дјецом која га немају, пише Сајнс Алерт.
Ајфон је лансиран прије мање од 20 година, стога многа дјеца која данас улазе у тинејџерске године не познају свијет без паметних телефона. Управо зато студије попут ове покушавају расвијетлити њихове учинке.
„Наши налази сугерирају да бисмо паметне телефоне требали сматрати значајним фактором у здрављу тинејџера, пажљиво приступајући одлуци о давању телефона дјетету и узимајући у обзир потенцијалне утицаје на њихов живот и здравље“, каже дјечји и адолесцентни психијатар Ран Барзилеј из Дјечје болнице у Филаделфији.
Забрињавајуће бројке
Подаци прикупљени од 10.588 младих у склопу студије о развоју мозга адолесцената пружили су увид у здравље учесника у доби од 12 година. Узевши у обзир и друге варијабле, попут демографских података и социоекономског статуса, истраживачи су открили да је у доби од 12 година готово 6.5 посто дјеце с телефоном имало дијагнозу депресије, у поређењу са отприлике 4,5 посто оних без телефона.
Када је ријеч о претилости, бројке су такође значајне: око 18 посто корисника паметних телефона било је претило, у поређењу са 12 посто 12-годишњака без ових уређаја. Што се тиче спавања, чак 47 посто 12-годишњака с телефонима пријавило је недовољно сна – мање од девет сати ноћу – док је тај постотак код њихових вршњака без телефона износио 31 посто.
Истраживање је показало да су дјеца која су имала телефон до 13. године вјероватније пријављивала проблеме с менталним здрављем, укључујући депресију, и недовољан сан него она која га нису имала. Међутим, током те године није забиљежена примјетна промјена у ризику од претилости.
Предности и недостаци
Истраживачи признају да кориштење телефона може имати и користи, што су показале и друге студије, али наглашавају да се уређаји морају користити одговорно.
„За многе тинејџере, паметни телефони могу играти конструктивну улогу јачањем друштвених веза, подржавањем учења и пружањем приступа информацијама и ресурсима који потичу особни раст“, каже Барзилеј.
„Исто тако, неке породице могу сматрати паметни телефон нужношћу за сигурност или комуникацију.“
Ограничења студије
Важно је напоменути да постоје и одређене нијансе у подацима. На примјер, депресија је мјерена као било које раздобље депресије током дјететовог живота, па се у неким случајевима могла појавити и прије него што су дјеца добила телефон.
Такође, у опсервацијској студији попут ове није могуће извући закључке о узроку и посљедици. Ипак, јачина повезаности, као и промјене забиљежене између 12. и 13. године, указују на потребу за даљњим истраживањем. Ови налази се подударају са оним што већ знамо о утицају паметних телефона на одрасле: уређаји могу повећати стрес, појачати осјећај растресености и исцрпљености те чак преобликовати начин на који наши мозгови функционирају.
Шта даље?
У будућим студијама, истраживачи намјеравају проучити како вријеме проведено пред екраном и различите врсте апликација утичу на ове исходе те које би се противмјере могле предузети.
„Кључно је да млади људи имају времена далеко од својих телефона како би се бавили тјелесном активношћу, што може заштитити од претилости и с временом побољшати ментално здравље“, закључује Барзилеј. Истраживање је објављено у часопису Педиатрицс.
(ГЛАС СРПСКЕ)