Сутра почињу некрштени дани: До Богојављења се ови обичаји строго поштују, нарочито ноћу

Према старим вјеровањима, то је вријеме између Христовог рођења и његовог крштења, када свијет још није у потпуности освећен, а граница између видљивог и невидљивог постаје тања него иначе. Управо зато су наши преци у тим данима живјели по посебним правилима, ослањајући се на обичаје, симболе и заједништво као вид заштите.

Ноћи које су будиле страх

Вјеровало се да су ноћи током некрштених дана нарочито опасне. Са заласком сунца, према предању, излазиле су нечастиве силе које су лутале до првих пијетлова. Због тога се савјетовало да се ноћу не излази из куће без велике потребе. Ако се пут није могао избјећи, људи су са собом носили бијели лук, крстић или оштар метални предмет, јер се сматрало да такви симболи одбијају зло и штите путника.

У домаћинствима су током некрштених дана важила строга правила. Жене нису преле нити ткале, а прање веша се избјегавало. Посебно се пазило да се бијело рубље не оставља напољу, јер се вјеровало да може привући зле силе. Највећа пажња била је усмјерена на дјецу – сматрало се да су она најрањивија, те да се преко њихове одјеће или ствари може нанијети болест или урок.

Скривена свјетлост и тишина дома

У неким крајевима, нарочито у источној Србији и влашким селима, куће су се ноћу држале у полумраку. Прозори су се затварали, завјесе навлачиле, а свјетлост се прикривала како не би привукла оно што не треба. Вода која је ноћу стајала у посудама није се пила, јер је владало увјерење да у њу могу ући зли духови и наудити ономе ко је користи без размишљања.

Дјеца рођена у некрштеним данима

Посебна вјеровања везивала су се за децу рођену у овом периоду. Сматрало се да их може пратити слабије здравље или немиран живот. Као вид заштите, старији су имали посебан обичај. Дјетету се сваке године у вријеме некрштених дана облачила кошуља ткана поред огњишта. Ватра је у народној свијести била симбол живота, топлине и сигурности, па се вјеровало да таква кошуља има моћ да дијете сачува од зла.

Маскама и буком против таме

Да би се страх потиснуо, народ му се супротстављао весељем. Током некрштених дана организоване су поворке коледара – људи маскирани у застрашујуће ликове обилазили су куће, певајући и правећи буку. Иако су маске дјеловале страшно, њихова сврха била је управо супротна: да се зло исмеје, збуни и отјера снагом смијеха и заједништва.

Трпеза као заштита

Занимљиво је да се у овом периоду није строго постило, чак ни сриједом и петком, осим на Крстовдан уочи Богојављења. Вјеровало се да пуна трпеза, разговор и окупљање породице имају посебну моћ. Ситост, смијех и блискост сматрани су снажнијим штитом од сваког страха који је пратио некрштене дане.

(она.рс)