Тепић: Непоштовање саобраћајних прописа посљедица великог броја саобраћајних незгода

На цестама у БиХ током прошле године догодила се укупно 31.321 саобраћајна незгода од којих је у 7.230 погинуло 222 особе. Велики број саобраћајних незгода на нашим путевима, између осталог, резултат је непоштовања саобраћајних правила и прописа, као и ниског нивоа саобраћајне културе и већег броја учесника у саобраћају.
“Kазне које предивиђа Закон о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини и даље су ниске, али у односу на ранији период допринијеле су побољшању сигурности у саобраћају. Преднацрт Закона о основама безбједности саобраћаја у БиХ (ЗОБС) предвиђа вишеструко оштрије и веће новчане казне, као и увођење нових казни. На примјер, садашњи (ЗОБС) не предвиђа казну за возача који за вријеме управљања возилом држи дијете у крилу или наручју, већ би новим законом требали бити новчано кажњен у висини д 400 до 1.000 KМ, чиме родитељи неће моћи да ставе своје малишане у крило и да им дају да мало возе”, изјавио је Станко Тепић, магистар правних наука.
Непрописна брзина и брзина неприлагођена условима на путевима су један од најчешћих узрока изазивања саобраћајних незгода, затим слиједе саобраћајне незгоде настале под утицајем алкохола.
Тепић је рекао да возачима који имају више од 1,5 промила алкохола у крви сада пријети казна од 400 до 1.000 KМ и забрана управљања возилом у трајању од два до шест мјесеци, док би новим ЗОБС возачи који имају више од 1,5 промила алкохола у крви требали бити кажњени казном од 2.000 до 3.000 KМ и одузимањем возачке дозволе на период од најмање шест мјесеци.

Велики проблем представља саобраћајна некултура и непознавање заобраћајних прописа тако је највећи број саобраћајних несрећа забиљежен је на улицама у насељу, а затим на магистралним путевима, онда слиједе локални, па регионални путеви док се најмањи број саобраћајних незгода догодио се на аутопуту.
“Велики број саобраћајних несрећа на улицама у насељу и осталим путевима је посљедица непознавање саобраћајних прописа, јер између осталога велики број улица није обиљежен саобраћајним знацима, и често људи из навике неку улицу сматрају улицом с првенством пролаза, али ако иста није обиљежена саобраћајним знаком примјењује се правило десне стране. Такође, возачи не знају да према члану 27. став 1) Правилник о саобраћајним знакоцима и сигнализацији на цестама, начину обиљежавања радова и препрека на цести и знаковима које учесницима у саобраћају даје овлашћена особа раскрсница прекида важење саобраћајног знака, већ се са истим правилом у здање вријеме упознавају код судског одлучивања за казне настале на основу уређаја за контролу брзине, тзв. радара” изјавио је Тепић.
Такође, поред смртног исхода и тјелесних повреда, саобраћајне незгоде проузрокују знатне материјалне штете.
“У највећем броју саобраћајних незгода као њена посљедица настаје штета која поред материјалне може бити и нематеријлана, која се у складу са чланом 200. ЗОО односи на штету за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, смрти блиског лица као и за страх. Право оштећног да захтијева накнаду штете застаријева за три године од дана настанка штете, уколико нема других околности,” изјавио је Тепић.

Посматрајући и упоређујући податке у протеклих 15 година (2005 – 2021. година) о броју саобраћајних незгода и њиховим посљедицама, видљиво је да је број саобраћајних/прометних незгода, као и страдалих у више наврата опадао и растао. Тренд смањења броја саобраћајни незгода започет током 2017. године прекинут је током 2021. године и број саобраћајних незгода се повећао за 1,80% односно за 535 саобраћајне незгоде.
Такође, са повећањем броја саобраћајних незгода дошло је и до повећања фаталних посљедица саобраћајних незгода у 2021. години.
Ако погледамо број погинулих лица у 2017. години у односу на 2016. годину био је мањи за 23 лица односно за 7,16%, у 2018. години у односу на 2017. годину мањи за 21 лица односно 7,04%, у 2019. години у односу на 2018. годину мањи за 16 лица односно 5,78%, у 2020. години у односу
на 2019. мањи за 17 лица, односно за 6,5%, док је у 2021. години број погинулих лица порастао за 11 лица односно за 4,5 %.
Број теже повријеђених/озлијеђених током протекле године повећан је за 203 лица односно за 24 %, док је број лакше повријеђених лица повећан за 1021 лица односно за око 14 %.