Интернет кампања замјењује шаторску

Иако је изборна кампања у БиХ још незамислива без шатора, сеоских окупљања и бесплатног ића и пића, у најскорије вријеме интернет ће бити доминантно средство за привлачење гласова и странка која то на вријеме не схвати имаће великих проблема и заостајаће за временом у којем се налази.

Аналитичари се слажу да је у БиХ још рано говорити о интернету као доминантном медију у изборној кампањи, али наглашавају да се млађе генерације и бирачи средњих година, а који ће кроз десетак до 15 година бити кључан дио бирачког тијела, информишу искључиво преко интернета и путем друштвених мрежа, те да ће све странке, хтјеле оне то или не, морати од класичне кампање прећи на дигиталну.

„Интернет је јефтин, не бесплатан али доста јефтин, и преко њега, рецимо, можете да водите кампању неограничено, а не као што је сада случај – гдје су кампање ограничене временски. У БиХ је то званично мјесец дана, али смо свједоци да се на интернету и друштвеним мрежама кампања води већ мјесецима, и то жестоко. Прије десетак година интернет кампање нису ни постојале, данас су незаобилазне и веома важне, а ускоро и најважније“, рекао је Милан Стевановић, стручњак за политичке интернет кампање.

У Босни и Херцеговини, али и региону, видљиво је да мање-више све странке прелазе на интернет, а искуства појединих партија из региона показују да је искључиво на тај начин могуће привући значајан дио бирачког тијела и прећи цензус. Таквих случајева, како наглашавају стручњаци, већ је било у Србији и Хрватској, која је отишла најдаље када су у питању интернет кампање политичких партија.

„Један од битних сегмената и предности интернет кампања је што у међуизборном времену на интернету можете да форсирате и борите се за теме у којима је ваша странка јака. На тај начин у доброј мјери каналишете мишљење бирачког тијела, и то на питањима на којима странка има резултате. Суштина је да креирате теме, али то је процес који траје и који захтијева креативне људе који неће чекати налог из врха партија шта да раде и како да раде“, рекао је Стевановић.

Већ данас ниједна политичка партија не може себи да приушти да не буде на интернету и друштвеним мрежама, али како наглашавају појединци, још доста времена ће проћи, посебно у БиХ, док политичари, појединци прије свега, не схвате да они који их прате путем друштвених мрежа имају већа права него они и да не смију себи дозвољавати луксуз да некоме не одговоре на питања или их блокирају.

„Већина грађана у БиХ користи интернет, али то не значи да га користе да би се политички опредијелили на основу информација са друштвених мрежа. И даље превагу односе класични предизборни скупови под шатором. То не значи да се за 10 година ситуација неће драстично промијенити. У међувремену, путем интернета се лакше може доћи до изборних апстинената, образованих гласача, млађих људи који могу да буду оних неколико битних процената на дан избора“, рекао је новинар Слободан Попадић, додајући да су политичке партије и кандидати у БиХ препознали да постоји могућност оглашавања преко друштвених мрежа и интернета уопште, првенствено из разлога што је то сива зона у смислу закона.

Он наглашава да је тренутно јако мало партија и политичара који су друштвене мреже схватили на исти начин као и комуникацију са бирачима очи у очи и, уз неколико изузетака, све се то своди на једносмјерну комуникацију или пука саопштења која се каче на профиле на друштвеним мрежама.

„Ту ће да профитирају само они политичари који остану онлајн током цијелог мандата, а не само мјесец дана пред изборе“, каже Попадић.