Шта значи бити школован, а шта образован?

Школованост се стиче бубањем и упорношћу, образовање се стиче непрестаним ширењем видика, радозналошћу и жељом да од себе направиш свестрану, квалитетну особу. Велики је проблем то што данашња омладина не чита. Скоро никако. То су људи на којима је будућност, који ће сутра управљати државом, лијечити људе, градити мостове, учити нашу дјецу!

 Данас је људима тешко прочитати било шта што је дуже од 3 реченице. Једна је ствар то што читањем себи ускраћујемо знање, а сасвим друга то што остајемо ускраћени за чудесне свијетове које књига доноси. Оно што најчешће чујем је: „Kо ће то читат’, вид’ кол’ко има!“.

С једне стране нисмо свјесни чињенице да то што се не образујемо значи да постајемо безоблична маса без сопственог мишљења, а таквима је најлакше манипулисати. С друге стране, рјечник нам се свео на псовке, жаргон и поштапалице. Мало ко је данас сигуран да ли се правилно пише НЕЗНАМ или НЕ ЗНАМ… Имала сам прилику да се увјерим да факултет не значи ама баш ништа, у смислу да школована особа не мора обавезно бити и образована. Има звање, али нема знање. Вјероватно је за то криво вријеме и систем у ком живимо. Неко ће рећи да је читање губљење времена. Мени су често говорили да идеализујем свијет управо због тих мојих „књижурина“, да све гледам са ведрије стране зато што сам прочитала превише бајки.

Ја се питам, ко је ту на губитку?

В.Д.

„Знање је моћ“, рекао је Френсис Бекон, енглески филозоф. Оно је основа на којој се цјелокупни свијет темељи и усавршава, основа живота, потребна исто колико сунце или вода. Колико год данас улажемо у знање, толико ћемо сутра бити цијењени и успјешни. Без знања се не може опстати.