Дјеца све вријеме проводе на интернету, родитељи траже помоћ у Клиници за психијатрију УКЦ РС

У Клинику за психијатрију Универзитетског клиничког центра РС јављао се одређен број родитеља који су страховали да је анксиозно понашање њихове дјеце посљедица претјераног провођења времена на интернету, а у овој клиници се третирају и особе које имају ову врсту проблема, потврдила је Нера Зивлак-Радуловић, начелница Клинике за психијатрију УКЦ РС.

“У ову клинику јављали су се родитељи са дјецом код које је било присутно повлачење од социјалних контаката и анксиозност, а родитељи су страховали да је такво понашање посљедица претјераног провођења времена на интернету”, истакла је Зивлак-Радуловићева.

Нагласила је да код особа с овим проблемом, које се третирају у Клиници за психијатрију, у клиничкој слици доминира анксиозност.

“Званичним подацима о броју обољелих не располажемо јер још не постоји званична шифра за ову врсту стања по међународној класификацији коју ми користимо, већ се таква стања означавају према доминантном синдрому у клиничкој слици, који се најчешће презентује као анксиозни синдром”, појаснила је Зивлак-Радуловићева те додала да је потребно радити на превентиви и препознавању раних симптома ових поремећаја.

Навела је да зависност од интернета представља поремећај у вези са чијим се класификовањем још води дебата.

Како је казала, током дијагностике се користе модификовани критеријуми за патолошко коцкање, мада су и све чешћи облици коцкања путем интернета.

Према њеним ријечима, и зависност од коцкања и зависност од интернета спадају у такозвану категорију нехемијских зависности.

“Без обзира на стручну класификацију, здравствени прописи и институције САД, ЕУ, али и Русије и Јужне Кореје почињу све озбиљније да третирају проблеме из ове области. Код оваквих особа појављују се поремећаји у понашању и социјалној интеракцији с окружењем”, упозорила је Зивлак-Радуловићева.

Саша Рисојевић, психолог из Бањалуке, казао је да има више фактора који утичу на оваква осјећања код дјеце и на овакве проблеме.

“Први проблем је што предуго гледање екрана телефона и рачунара негативно стимулише мозак, тако да та стимулација може да изазове код дјеце нека узнемирена стања, нешто што би личило на анксиозност“, рекао је Рисојевић.

Према његовим ријечима, с друге стране проблем су сами садржаји којима су дјеца изложена, као што су игрице насилног карактера, које садрже убиства, туче и слично.

“Такве игрице могу код дјеце да доведу до тога да усвоје те обрасце понашања, што касније доводи до непријатних осјећања”, сматра Рисојевић.

Истакао је да су дјеца на друштвеним мрежама изложена различитим садржајима, који диктирају шта је то што би они требало да имају како би се осјећали вриједним.

“Лајк, коментар и број пријатеља на Фејсбуку су постали мјерило вриједности у данашњем свијету. Поредећи себе са другом дјецом на Фејсбуку, која свој живот представљају онако иделано, јавља се код дјеце осјећање неадекватности, које у најгорем случају може да произађе у депресију”, упозорио је Рисојевић.

Александар Милић, психолог из Бањалуке, истакао је да се ова овисност манифестује кроз поремећај здравог стила живљења.

“Дјеца која су нарушила одређен ритам живљења и свој успјех у школи иритабилна су, мрзовољна, агресивна, одбијају било какве савјете и то је управо један дио те овисности, коју карактеришу чак и јаче манифестације отпора и противљења да се нешто мијења него код нпр. овисности о пушењу и алкохолу”, наглашава Милић.

Истакао је да не подлијежу сви овим овисностима те да код личности које постану овисне постоје претпоставке унутрашње слабости, крхкости, осјетљивости, подложности и слично.

Стручњаци кажу да родитељи морају бити дигитално оспособљени да одговоре на захтјеве савременог времена и прате своје малишане на интернету, да знају који су њихови налози и шифре на друштвеним мрежама те колико стварно времена проводе онлајн.