Хуманост која инспирише: Ивана Прпић

Вјероватно многи од вас познају Ивану. Живи у Котор Варошу, активна је на многим пољима и учествује у разним сегментима друштвеног живота у граду. Од раних средњошколских дана укључила се у борбу да свој град и ово наше друштво учини бољим мјестом: ангажовала се и омладинским активизмом у различитим животним сферама неуморно радила на подизању свијести о проблемима својих вршњака, укључила се у невладин сектор, дуго је била и у глумачкој постави Дома културе “Миро Пејовић”. Ове активности је нису омеле да буде ученик генерације СШЦ “Никола Тесла” и да упише Машински факултет као редован студент.

Већ 6 година је члан Клуба младих Црвеног крста и већ 6 пута је даровала крв. Због различитих интересовања и природне знатижеље која је краси прошла је кроз скоро све едукације и многобројна кампове које су посљедњих година биле организоване у структури Црвеног крста. Зато не изненађује податак да је Ивана Прпић власница једног необичног рекорда: она има највећи број волонтерских сати у Клубу младих Општинске организације Црвеног крста Котор Варош.

Кад год јој обавезе дозвољавају присутна је на терену и са екипама обилази кориснике не би ли им олакшала макар један дан. Кад се у фебруару десила хаварија на згради Организације данима је била прва, а понекад и једина, која је долазила и постављала само једно питање “Шта данас радимо?”. Неријетко се и без одговора на ово питање сама прихватала најтежих и најпрљавијих послова у хаварисаном магацину и згради, јер њена жеља да се што прије врати стари сјај није могла да чека одговор.

Након скоро 3 године паузе узроковане корона-вирусом ове године су организована такмичења екипа из прве помоћи. Три године немогућности рада са Подмлатком и Омладином су дуг период и оштетиле су Организацију на разне начине: остали смо без екипа које су имале било какво искуство у пружању прве помоћи. Остали смо и без лиценцираних или било каквих других предавача из ове области. Чуди ли, онда, што је Ивана без имало оклијевања и овај пут подметнула своја леђа? Она је све своје искуство и знање ставила на располагање Црвеном крсту Котор Варош и беспоштедно се ухватила у коштац са веома кратким временским роковима, те је узела на себе обавезу да за мање од 2 мјесеца спреми обе екипе за такмичење.

Чуди ли, онда, што је Ивана успјела да екипу Подмлатка која никад није узела завој у руке, а камоли нешто друго, спреми тако добро и тако успјешно да су на скоро одржаном Регионалном такмичењу освојили треће мјесто у невјероватно јакој конкуренцији квалитетних екипа прве помоћи? Па, и не чуди, зар не? Таква пожртвованост и упорност се ријетко виђа. Зато је успјех Иванине ђеце у екипи Подмлатка био сигуран и загарантован.

Каже да ће још дуго остати у нашој породици. Каже да је помагање другима чини комплетном. Каже да би вољела да и други млади људи њеног града открију у себи оно нешто што сви имамо у својим душама: дубоко усађен људску потребу да помогнемо другом човјеку.