Кад свекрва и ташта “забибере чорбу”…

Маме и тате се неријетко мијешају у бракове својих насљедника, посебно кад живе под истим кровом…

Да ли сте знали по чему је позната посљедња недјеља у октобру мјесецу? Тог дана у Америци се обиљежава Национални дан свекрва и ташти који је ове године “пао” 28. октобра. Можда је тог дана било малобројно слављеница којима су снаја и зет честитати њихов дан, али велика је вјероватноћа да их је честитка заобишла. Јер, свекрве и таште свакако нису на добром гласу. Ни у Америци, ни код нас.

Иза сваког успјешног човјека стоји поносна жена и изненађена ташта, говорио је амерички политичар Хјуберт Хемфри. Његов бразилски колега Џејми Лернер примијетио је да је ауто као ташта – ако му дозволите, управљаће вашим животом. Народна мудрост додаје – зашто су Адам и Ева били најсрећнији пар на свијету? Зато што нису имали ташту и свекрву.

Толико је вицева о снајама, зетовима, свекрвама и таштама. Филмова на тему односа међу овим јунацима такође. Утицај примарне породице заиста је озбиљан проблем у многим браковима, поготово на нашим просторима гдје различите генерације и даље живе под истим кровом.

ОД ШЕРПИЦЕ ДО САВЈЕТА

Свједоци смо тог утицаја кад свекрва замјера снаји што не храни како треба њеног мезимца. Кад ташта мисли да је њена принцеза могла много боље да прође да је само њу слушала. Кад нико није задовољан како се одгајају дјеца па са свих страна стижу нежељени савјети о томе шта беба треба да једе, како дјетету скинути температуру, коју школу тинејџер треба да упише.

Како преживјети утицај свекрве, таште и осталих чланова примарних породица? Гдје престаје добронамјеран савјет, а почиње мијешање у брак? Како да поставимо јасне границе, а да се ближњи не наљуте? Ако прихватимо новчану помоћ родитеља, да ли смо дужни да слушамо и придике?

Психотерапеути примјећују да ми још живимо са сјећањем да су наши родитељи, баке и деке живјели у заједници у којој се старији увијек слушао. Подсјећају и да због економских прилика, брачни парови живе у заједници што може да утиче на односе како самих супружника, тако и брачног пара са родитељима.

– Родитељи су често присутни и кад живе одвојено. Доносе шерпице, нуде новац, чувају унуке, а онда кад се неком од дјеце то не допада, слиједи пребацивање: “Ја сам ту увијек за тебе, а види како ми враћаш”, “Је л те’ то она(ј) твој(а) наговорио/ла да не могу више да долазим?” Дијете почиње да се преиспитује: “Да ли је у реду да ове недјеље не одемо на ручак код маме?”, “Отац ме игнорише откад сам му рекао да нећу да радим са њим” – истичу психотерапеути.

ПУТ ДО ПАКЛА

Није ово наша специјалност. Према британском истраживању, више од половине људи у браку кажу да породица има утицај на однос са супружником. Међу главним разлозима за тензију су нежељени савјети родбине, стајање партнера на страну родитеља и различита мишљења о васпитању дјеце. Свађе због тога су махом наступале једном мјесечно, а више од четвртине парова је чак признало да не би ни рекли судбоносно “да” да су знали да ће проблем бити тако изражен.

Стручњаци наводе да у пракси наилазе на различите ситуације, од тога да се млади супружници стапају са родитељима као доминантним у односу, до јасних сукоба који ремете све односе у породици, ужој и широј.

– Имајући најбоље намјере, родитељи се често не задржавају код савјета, већ отворено негодују уколико њихов начин не буде прихваћен. Ту долазимо до токсичних односа, гдје неко од супружника у својој лојалности према родитељу долази у сукоб са брачним партнером који се отворено супротставља утицају родитеља оног другог. Мијешање родитеља може да буде и индиректно и као такво тешко препознато, упозоравају стручњаци.

Мада се најчешће као реметилачки фактори помињу таште и свекрве, наша саговорница каже да није занемарљиво ни уплитање свекра или таста, посебно у породицама гдје је финансијска доминација у рукама мушког родитеља. Са које год стране долазио утицај, супружници треба да се понашају исто.

– Често у брачном савјетовању подсјетимо супружнике на цитат из Посланице Коринћанима апостола Павла: “Зато ће човјек оставити оца и мајку своју и биће двоје једно тијело”. Овај цитат чујемо на сваком црквеном вјенчању и заборавимо га. Као и цитате Душка Радовића које изговара матичар: “Будите љубоморни, не једно на друго, већ на свој брак. Чувајте га и браните од свих искушења, сматрајте га драгоцјеним за своју судбину и срећу”. Истина је да мушкарац и жена треба да постану у браку једно тијело и једна душа и да креирају савез у ком ће да стварају дом и гаје дјецу – подсјећају стручњаци.

А када до сукоба дође због тога што је ташта опет свратила непозвана или свекрва поново није задовољна васпитањем насљедника, партнери ће лако усмјерити бијес једно на друго. А требало би, према ријечима наших саговорника, да разговарају и да донесу заједничку одлуку о томе како желе да живе и колико родитељи да буду укључени.

– Када се супружници договоре, једноставније је да ту одлуку изнесу родитељима, не у смислу списка правила, али са јасним границама, од тога да ли ће и колико чувати унуке, како ће се договарати о ручку, мјесту становања, новцу. Онда кад престанете да бурно реагујете спрам онога што раде мијешајући родитељи, они губе моћ да утичу на вас, јер вас то више не узнемирава. Докле год се свађате, учествујете у зачараном кругу.

МИТСКА БИЋА

Таште и свекрве су бар у једном сложне – у оцјени да млади не желе да саслушају добронамјерну критику и да ништа не смије да им се каже.

– Уколико родитељима скренемо пажњу да не треба да се мијешају у наш брак, то не значи да их не волимо и не поштујемо. И даље су они наши родитељи и потребни су нам и да разговарамо и да се смијемо и да се не слажемо. Одрастао човјек или жена који се осјећа подржано од стране родитеља са којима је развијао блискост, као и уважавање јединствености бића има могућност да његује здраву блискост са брачним партнером. Такав родитељ већ сам зна гдје му је граница и мјесто у браку своје дјеце, не мијеша се и не даје савјете осим кад се то од њега тражи. Ако их и даје, неће се наљутити уколико савјет не буде прихваћен. Такви родитељи су можда “митска бића” гледано са стране оних чији родитељи су свеприсутни у животу своје већ одрасле дјеце – примјећују психотерапеути.

ЖЕНЕ, ДИСТАНЦИРАЈТЕ СЕ

Истраживање објављено у магазину “Породичне везе” показује да је дистанца добра ствар, барем за жене. Испоставило се да су парови у којима је жена рекла да је блиска са мужевљевом родбином имали 20 одсто већу шансу да се разведу. С друге стране, бракови у којима је муж рекао да је близак са женином родбином имали су 20 одсто нижу шансу да се заврше разводом. Научници кажу да жена труд и жељу мужа да има добре односе са њеном родбином тумачи као знак љубави. С друге стране, кад се жена сувише зближи са његовима, губе се границе, па ће лако протумачити опаске родбине као мијешање.