Которварошанин Жарко Пејовић у Норвешкој учи европске шампионке рукомету

Некадашњи рукометаш Котор Вароша, Борца и још неких клубова Жарко Пејовић већ неколико година живи и ради у Норвешкој и прави је доказ да труд, посвећеност и на крају квалитет увијек испливају.

Звучи помало ненормално да човјек са наших простора гдје је женски рукомет већ деценијама у запећку има шта да ради у земљи која је синоним за овај спорт. Од старта сезоне сједи на клупи Флинт Тонсберга, члана елитног ранга најјаче женске рукометне лиге на свијету.

Остале лиге имају два, три јака клуба, док овдје свих 12 екипа има свјетски квалитет. Женски рукомет у Норвешкој има посебан статус, много се улаже, добро је организован и много су испред свих осталих, не само нас. Уосталом, титула првака Европе најбоље говори о свему. Зато је овај посао за мене додатно признање, јер није мала ствар бити тренер у земљи европских првака – са поносом истиче Пејовић

Рођени Которварошанин био је један од првих спортиста са ових простора који је инострану каријеру почео на Фарским острвима, одакле га је пут одвео у данашњу дестинацију.

Одисеју у Норвешкој почео сам у малом клубу ТИФ Тџнсету. Ту сам провео четири дивне године, подигли смо га на респектабилан ниво. У то вријеме сам имао заиста много помоћи од играча са простора бивше Југославије, између осталог и клубова гдје сам сам играо, Котор Вароша и Борца. Уз мене су најдуже били Никола Тешић и Душко Петрушић, а једну сезону и Душко Херцеговац. Након четири године одлучио сам да направим искорак. Било је ту доста интересантних опција, а ја сам се одлучио да прихватим позив Џонија Јенсена да му будем помоћник у Фалк Хортену, екипи која се такмичи у мушкој Елитесерији – присјетио се Пејовић.

Рад са Јенсеном му је широм отворио врата рада у цијелој Норвешкој, што је на крају и искористио.

Добио сам позив да радим на Ванг спортској академији гдје долазе њихови млади репрезентативци и ту комбинују школу и клупски рукомет. На истој академији раде Јенсен, Роберт Хедин, некадашњи селектор Норвешке, који сада води репрезентацију САД, Тоње Ларсен, помоћни тренер А репрезентације Норвешке и многа друга позната имена. Истовремено, уз посао на академији и клубу, радим и као екстерни ресурс и тренер за развој играча у НХФ у свом региону, Вестфолд и Телемарк, за генерацију 2005/06 – појаснио је Пејовић.

Иако је у Норвешкој, Жарко и даље прати сва дешавања у БиХ.

Пратим углавном Борац и оно што се дешава у репрезентацији. Са Владимиром Бранковићем, који ми је био саиграч и цимер, се редовно дописујем, тако да сам добро информисан о стању у Борцу и мислим да у клубу раде добар посао. Са тренером Мирком Микићем сам одрастао и знам колики је заљубљеник у рукомет. Изузетно је интелигентан са великим играчким искуством, тако да не сумњам да је пред њим велика тренерска каријера. Мој Котор Варош је и даље расадник талената, као и сви мали клубови имају проблем да учврсте систем који ће дати резултате – тврди Пејовић.

Иако је на себе преузео доста обавеза ипак, мада ријетко, нађе времена за породицу, као и сопствени хоби, пецање.

У току сезоне баш и немам много времена. Путовања су далека и највише користимо авионски саобраћај. Уз то, најчешће је ритам утакмица сриједа – недјеља, али сам навикао и не пада ми баш тешко. Оно мало времена што ми остане највише користим да будем са породицом или да одем на пецање. Мислим да је супрузи Аријани најтеже јер она, осим што се брине за мене, мора код куће да се избори и са троје дјеце – открио је Пејовић.

Умро на пет секунди

Познат као велики шаљивџија Жарко и у Норвешкој не мирује, стално прави неке смицалице, а недавно је од играчица доживио ,,пуни реванш”.

Имам веома добар однос са играчицама и навикавам их на балкански хумор. Већина њих су већ биле ,,жртве” мојих ситних смицалица па су се заједнички одлучиле на реванш. Након последње гостујуће утакмице у Бергену били смо у хотелу и дође ми једна играчица која ми каже да наш голман има проблема с кољеном. Ушао сам у собу у којој су већ биле све рукометашице док је повријеђена сједила на прозору. Када сам пришао да видим шта је, једна од играчица јој је добацила лед, а ова је, у жељи да га ухвати, изгубила равнотежу и испала кроз прозор. Ја сам умро на пет секунди, јер је соба била на четвртом спрату! Онда су се све оне почеле смијати и схватио сам да су ме баш жестоко насанкале. Испод прозора је био равни кров на висини од можда метра и оне су ту поставиле душеке. Све је снимљено, тако да су сви портали за мој рођендан добили видео и емитовали по цијелој Норвешкој – са смијехом је испричао Пејовић.