Марковић: Како доћи до квалитетне домаће ракије

Као учесник овогодишњег првог одржавања Которварошког вашара имао сам намјеру продати које паковање ракије или интегралног брашна. Такође сам понудио или, боље рећи, рекламирао услугу печења ракије. Али сам заинтересованима хтио понудити и „услугу више“, а то је унапређење производње ракије у њиховим домаћинствима. Сва моја досадашња искуства говоре да је почети радити на унапређењу производње ракије, на подручју Котор Вароша да тако кажемо, могуће једино ако се, поред давања некаквих савјета, са ракијским котлом и испече ракија код заинтересованог домаћина и да се испечена ракија оцијени много бољом но што је била прије. Значи,тако је квалитет ракије поправљен. Миц по миц, корак по корак, домаћин по домаћин. И тако идемо ка поправци просјечног квалитета ракије. Па нека је то само на подручју мојих Врбањаца или Дабоваца – ја задовољан. Ја признајем да сам мало хендикепиран јер поред личног интереса увијек гледам и неки општи интерес. Стекавши стручну спрему коју имам један од могућих праваца мога дјеловања свакако јесте и сарадња са пољопривредницима, рад на селу, унапређење пољопривреде сеоских домаћинстава. Ја се тога придржавам и молим да ми се опрости због тога.
На вашарском штанду сам био истакео папир на коме је писало шта то чини моју „услугу више“ па да то образложим.

Стручни савјети и стручна помоћ

 

Ове године шљиве скоро па није ни било, али видим да има родних јабука и крушака. Можемо, значи, причати о ракијама јабуковачи и крушковачи. Домаћинима треба помоћи да избјегну све могуће грешке. Двије најчешће грешке су следеће. У јабукову комину се мора додати нешто воде, а пошто је ово била сушна година јабука је још сувља па ће се додавати и више воде. Додавањем воде разблажује се природни шећер па се деси да и не буде ракије код печења. Друга грешка је да се суд са комином херметички затвори и не отвара до печења. То је велика грешка јер гасу који се формира приликом врења мора бити остављена могућност одушка. Ако нема одушка гас-угљен диоксид утиче да алкохол у комини прелази у млијечну киселину и опет нема ракије, а оно што буде лошег је квалитета. Навођење свих могућих грешака би захтијевало много простора. Стручна помоћ би могла бити и та да се домаћину помогне припремити комину, то јесте самљети јабуку или крушку, затим додати на одговарајући начин квасац како би се врење започело и обавило у потребном року. Током врења комину треба надгледати и на одговарајући начин одржавати. Такође утврдити да ли је врење завршено, а ако је завршено приступа се печењу. Помоћ је и ако се домаћину који је прикупио јабуку помогне у изналажењу машине за мљевење. Има много тога што се тиче ове ставке.

Услуга печења ракије (са вашим или нашим ракијским котлом, код вас или код нас)

 

„Са вашим котлом“ – можда буде домаћин који посједује ракијски котао, али није у могућности да он лично испече комину коју има. Никаквих проблема, прихватам да са његовим котлом испечем комину коју има, а цијена услуге ће свакако бити мања јер се не ангажује мој котао. Ако домаћин има котао, а и много комине, нудим и могућност рада са два котла зато што мој котао има аутоматско окретање. Много се штеди вријеме, а вријеме је новац.
Печење ракије „код нас“ – ту мислим да се ракија пече код мене у Дабовцима. Многи немају услове за печење ракије код себе и испостави се да је најбоље да се ком транспортује у Дабовце и испече у некаквом мом производном погону. Ја имам довољне количине воде за хлађење као и велики базен за прихват ћопа, то јесте онога што остане у котлу послије завршеног печења. А те услове немају грађани Котор Вароша. Поготово станари стамбених зграда. Многи од њих имају некакве просторије, шупе, гараже, у које могу смјестити каце са комином, али немају услове за печење. Они не требају дозволити да им пропада воће које имају или ће га можда и купити од некога. У те своје шупе или гараже могу смјестити каце, а када комина буде за печење наћи ће се начин да се што јефтиније транспортује до Дабоваца и да им се испече квалитетна ракија.

Гаранција здравствене исправности произведене ракије

 

С обзиром на сво моје досадашње искуство усуђујем се дати наведену гаранцију. Наравно, ако код печења примјењујем мој технолошки поступак. То значи да ће метилни алкохол бити издвојен, а и спријечен улазак паточних алкохола у ракију. Састојци ракије који се контролишу у Институту за јавно здравље у Бањалуци биће у оквиру законом прописаних граница.

Револуционарно рјешење за метил-алкохол

 

Метилни алкохол спада у веома јаке отрове за људе и животиње. Највећа количина метилног алкохола налази се у ракији која прва протече. Народ је зове „башица“. Мишљење је да, ако се башица издвоји, да ће ракији бити „убијена снага“. Зато то нико не чини и ја нисам примјетио да је ико икада ту башицу издвајао. Није тачно да ће ракији бити „убијена снага“ јер је количина башице коју треба издвојити скромна – око 0,5%.
Из казна у којем је 70 литара меке ракије (патоке) за препецање треба издвојити 3,5 децилитра башице.
Да има спровођења постојећих закона, као што нема, сваки казанџија би морао издвајати башицу, а као доказ да је издвојена морао би је чувати у канистерима на којима је насликана мртвачка глава. Да касније неко не би учинио грешку, помислио да је то ракија, па попио. Једно од начина да се та башица искористи је да се користи као разрјеђивач за боје и лакове.

Но, има једно боље рјешење за башицу са метилним алкохолом, а то је да се она користи за производњу еколошког инсектицида- фунгицида. Као инсектицид посебно је добар против кромпирове златице. Како се то ради може се прочитати у књизи „Лечење биљем“ од Јована Туцакова. Та књига се може наћи и на интернету на www.сцрибд.цом/доц/77921897/Туцаков-Јован-лечење-биљем Ко жели може на страни 533 те књиге прочитати да се користи 70% алкохол, а то је управо јачина „башице“(70-72%). Рјешење дефинитивно успјешно. Произвођачи ракије сада заиста немају оправдање да не издвајају башицу са метилним алкохолом.
Шта поручити нашем домаћину који се, производећи ракију, упушта у компликован технолошки процес, него: „Добри човјече, ти који печеш ракију за себе, своје госте или купце своје ракије, немој себе или њих тровати, него труј кромпирову златицу. Објашњено ти је како да радиш, а ти како хоћеш“.
Што се мене тиче свим мојим евентуалним клијентима којима ћу пећи ракију, ако желе, одвојићу и преузети ту „башицу“ као ушур (накнаду за услугу печења) у сразмјери: 3,5 деци башице 70% јесте једнако пола литре ракије од 50%.(Ћу да правим еколошки инсектицид па ћу трујем кромпирову златицу. А и друге штетне инсекте.)

Обука заинтересованих власника ракијских котлова-казанџија

 

Ако би само један већи број казанџија, а да не кажемо сви, прихватио сугестије у вези производње квалитетне ракије онда би подручје Котор Вароша имало најбољу ракију на подручју цијеле бивше Југославије. Моји одласци у Србију на по пар мјесеци у задње три-четири године дају ми право да то кажем. И тамо су ракије у просјеку лоше и веома ријетко се проба добра ракија са села. Казанџије је јако тешко заинтересовати у овом правцу, али ако има неко од њих да жели ја сам спреман дати му сва потребна упутства и савјете. Био бих сретан ако би се неко од младих људи заинтересовао. Ако се и није бавио овом производњом можда је боље. Лако ће научити. У вези производње ракије имам урађене све потребне калкулације па бих заинтересованима лако објаснио који могу бити њихови приходи ако би одлучили да се баве овим послом.
И на крају
Напред наведено сматрам основом побољшања квалитета произведене ракије на подручју Котор Вароша. Можда ће некима бити чудно то што мени не смета конкуренција, то јесте да и друге казанџије производе добру ракију. И да их ја чак и савјетујем и обучавам у том правцу. Треба знати да је у питању једна занатска, традиционална производња која се одувијек обавља по сеоским домаћинствима и коју као такву треба очувати. Што је више таквих домаћинстава – тим боље. Јесте да ће та домаћинства морати обезбиједити минимално потребне услове тражене законом. Ни у ком случају није рјешење да се иде на један велики индустријски погон који ће откупљивати све вишкове воћа са подручја Котор Вароша и прерађивати га ту, на једном мјесту. То је онда индустријска ракија и губи се смисао. Индустријски погони су дестилерије – ту се ракија дестилише, а код традиционалне производње ракија се пече. По свим селима требају бити инсталирани погони за печење ракије.
Са побољшањем квалитета ракије које ће сигурно услиједити као надоградња иде пласман ракије на тржиште путем дефинисане робне марке, затим као друга фаза слиједи брендирање, а онда, као трећа фаза, слиједи установљавање географског поријекла. Да се има потврда да је то ракија заиста са подручја Котор Вароша. Све то ће пратити и адекватна цијена ракије. Али, то је у ближој или даљњој будућности. Али, оно што би требало што хитније реализовати, а може се реализовати и може се објаснити како то би било изведено, то је следеће: да грађанин Котор Вароша као човјек оде у неки продајни објекат у Котор Варошу и за своју крсну славу, свадбу, или неки други собет, купи по повољној цијени паковање од литру, или рецимо три литре домаће ракије гарантованог квалитета, а произведену на подручју Котор Вароша. Уз задовољење три битна услова код производње ракије: еколошки (нема загађења околине), здравствени (здравствено исправан производ) и финансијски (плаћена акциза и порез). Без тога ова производња нема будућност.
Толико од мене за сада. Ако има питања спреман сам дати одговоре.
(Што се тиче моје компетентности и искуства то се може видјети на: www.балканбрандy.wебноде.цом )