Начелница Службе за епидемиологију: У највећем ризику од грипа болесни и стари

Нина Родић Вукмир, начелница Службе за епидемиологију у Институту за јавно здравство РС, каже да су у највећем ризику од компликација грипа, односно смртног исхода, обољели од хроничних незаразних болести, али и заразних болести.

Наглашава да су то категорије становништва које сваке године највише оболијевају и код којих се очекују тежи исходи, сами тим и смртни.

– То су пацијенти који су на хемодијализи, обољели од шећерне болести који су на инзулину, пацијенти који су лијечени кардиохируршким методама, ХИВ позитивни, обољели од АИДС-а, дјеца која су лијечена од реуматске грознице, са промјенама на срцу, дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа. У већем ризику су и запослени на инфективним клиникама, на одјељењима и јединицама интензивне медицине, особе које болују од мишићне дистрофије, мултипле склерозе, пацијенти који су завршили с примањем хемотерапије, особе које раде или су смјештене у домове за лица с посебним потребама – каже Вукмирова.

Ко је још угрожен и због чега?

Угрожене су све особе старије животне доби, гојазне особе, мала дјеца, због неразвијеног имуног система, особе које се лијече од системских болести. Особе које су већ болесне, нажалост, имају тешке клиничке слике и смртне исходе. Грипа је, практично, само дио проблема кроз који пролазе кроз оздрављење, а зараза ремети лијечење основне болести, било да су пацијенати у болници или се лијече у кућним условима. Након што се заразе грипом, код њих ток болести постаје тежи.

На који начин хронични болесници могу да се заштите од заразе?

Своју основну болест морају да држе под контролом и да адекватно и савјесно примјењују терапију. Треба да избјегавају контакте са обољелима и веће скупове људи, а да код доктора одлазе само ако је то неопходно, да не би дошли у контакт с обољелима.

Шта да раде кад добију грип?

Најприје треба да код куће лијече симптоме. Да мирују, узимају доста течности, антипиретике, таблете против болова, сирупе против кашља. Ако се стање не поправи, онда треба да се јаве љекару. Такође, не треба да иду на скупове, гдје могу заразити друге људе.

Да ли је у РС преминула и нека млађа особа?

Није било случајева смрти код младих људи. Све особе које су преминуле углавном су биле тешки хронични незаразни болесници, а већина је била већ хоспитализована. Са грипом су дошли у стање с компликацијама које се више није могло лијечити, па је наступила смрт. Од грипе могу да оболе сви, али тешке форме најчешће имају поменуте категорије.

Да ли је вријеме за проглашење епидемије?

Епидемија се проглашава на основу више индикатора. На примарном нивоу здравствене заштите број пацијената са симптомима грипа још је мањи од један одсто. Поређења ради, у Америци сваке године оболи од пет до 15 одсто. Грип ове године јесте нешто интензивнији, али добра ствар је што за њега постоји вакцина која је веома ефикасна. Наиме, вируси који се налазе у вакцини добро се поклапају са вирусом који циркулише ове године, па особе које су се вакцинисале имају добру заштиту.

У Србији је од посљедица грипа у овој сезони преминуло седам, а код нас 30 људи. У чему је разлика?

Ријеч је о регионалним разликама. За вирусе нема граница, а не може се повезати зашто је негдје више, а негдје мање обољелих или умрлих. Раније је, на примјер, код нас било мање преминулих него у земљама региона, а ове године је обрнуто.
Вакцинисати се на вријеме

Очекује ли нас неки жешћи талас грипа?

Налазимо се у најинтензивнијем периоду циркулације вируса грипа, па је и пораст броја обољелих највећи. Тако ће бити ове и сљедеће седмице, па онда очекујемо постепени пад.

Да ли значај вакцинације треба да схватимо озбиљније?

Вакцина је најважнија мјера превенције. Апелујемо на грађане да се ове године на вријеме вакцинишу, да се не ослањају на бијели лук и друге традиционалне методе лијечења. Да су се на вријеме вакцинисали они који су у овој сезони обољели, не би било овако.