Најпожељнија радна мјеста, међу њима и „Спортек“

У зворничкој “Алумини”, Техничко ремонтном заводу Братунац, те у неким фабрикама текстила и обуће, па и у рудницима у Српској на стотине радника чека у реду за посао.

Мада влада увјерење да се млади из Републике Српске отимају само за посао у државној администрацији, или за визу за одлазак у иностранство, међу њима је све више оних који су спремни да, уз пристојну плату и услове рада, раде у фабрици, тржном центру или руднику у својој земљи. Најбољи доказ за то је на десетине пријава радника, који чекају у реду за посао у Руднику и термоелектрани ЕФТ Станари.

Предсједник синдикалне организације у овом предузећу, Синиша Ристић, каже да се на сваки конкурс за посао јави бар троструко више кандидата, него што се тражи.

-Рецепт је једноставан: плата код нас никад није каснила, свака марка се исплаћује на рачун, дакле нема коверти испод стола, годишњи одмор и слободни дани, све је по закону. Под таквим условима људи су спремни да раде и у руднику – каже Ристић.

Додаје да је тужно што живимо у друштву у којем је оно што је нормално и законито, постало чудо невиђено.

Ристић каже да се радници највише пријављују за радна мјеста “на терену”, као што су багеристи, возачи камиона и помоћни радници.

Додаје да није само плата оно што раднике привлачи у ово предузеће. Битан је и осјећај сигурности: да људи знају шта им је тачно посао, кад почиње и кад завршава радно вријеме.

-Нема код нас, као у неким фимама, да један дан возиш камион, а други дан косиш траву, као што нема неплаћеног прековременог рада – каже Синиша Ристић.

Како тврди Тане Пеулић, потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду, на листи пожељних послодаваца у РС су и фабрике из области металске, прехрамбене и текстилне индустрије, транспорта и трговине, које нуде стабилност и солидне услове.

-Немају сви проблема са радном снагом. Ко је спреман да плати радника и поштује његов рад, имаће увијек радника на избор – каже Пеулић.

На листи најпожељнијих послодаваца у Републици Српској и БиХ има предузећа различитих профила и карактеристика, од великих фими које раде милионске послове “са државом”, до мало познатих малих предузећа, од оних који су примјер финансијске дисциплине до оних који мање или више касне са уплатом пореза и доприноса, од фирми основаних страним капиталом, до домаћих предузећа. Свима им је заједничко да су потписали колективне уговоре са својим радницима, или су спремни да то учине, те да се, кад су радничка права у питању, увијек држе договора.

По процјенама синдиката, и у “Металу” у Градишки ускоро се може очекивати овај позитиван тренд, јер је нови власник показао да има озбиљне намјере и недавно је потписао колективни уговор. Већ годинама више пријава него понуђених радних мјеста стиже и на адресу Фабрике обуће “Бема” у Бањалуци и Мркоњић Граду. На листи пожељних послодаваца је и фабрика обуће “Спортек” из Котор Вароши, а са радном снагом немају проблема ни друге которварошке фабрике. Ова мала општина има најмању стопу незапослености у РС, а радници долазе у Котор Варош на посао чак и из Бањалуке и Лакташа.

Мирослав Вукајловић, директор Агенције за посредовање у запошљавању “Спектар”, каже да више фактора утиче на то да радници прижељкују или избјегавају посао у некој компанији, а плата је само један од њих.

– Један од фактора је и осјећај сигурности, али и близина радног мјеста, јер то утиче не само на трошкове, него и на друге аспекте живота радника и његове породице. Треба узети у обзир да индустријски радници нигдје немају нарочито високе плате. Тако у Њемачкој они могу зарадити око 1.600 евра мјесечно, али док се плати стан и други трошкови, рачуница показује да се због толико новца не исплати одлазити тако далеко од свог мјеста – каже Вукајловић.

Додаје да су предузећа у РС, када је у питању однос према радницима прошла кроз различите фазе: некада су сви на вријеме измиривали обавезе, па су онда неки то почели избјегавати, а сада се опет више оних који редовно уплаћују плате и доприносе, мада су зараде још увијек мале.

-Имамо компаније које су се позиционирале и изградиле карактер, за које се зна да су изградиле културу организације, у коју спада и редовно измирење обавеза и поштовање радника. То се рефлектује на имиџ и на привлачење нових људи. С друге стране, фирме које кубуре са ликвидношћу и исплатом плата, морају бити свјесне да се то кад тад сазна – каже Вукајловић.

У цијелој тој укрштеници, додаје, велику улогу имају и локалне заједнице, које морају привући инвеститоре и подржати отварање радних мјеста, како би сачувале становништво. Као добар примјер за то наводи Град Приједор, који је словеначком инвеститору дао локацију и изградио објекат за фабрику, како би Приједорчани имали гдје да се запосле.

-Послодавац мора обезбиједити редовне плате, сигурност на радном мјесту и поштовање радничких права, ако жели да има раднике. Тако треба, а ускоро се другачије се неће ни моћи радити, јер је радника све мање. Чак и ако има проблема, па рецимо неколико дана касни плата, послодавац треба да поштено са радницима разговара о томе и каже да постоји објективан проблем, а не намјера да их превари или закине. Људи ће то разумјети – каже предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић.

Додаје да је сљедећи задатак повећање продуктивности и смањење пореза и доприноса, како би се могле повећати плате.