Нема тајне а да се не сазна!

Заклела се земља рају да се тајне све сазнају. Тако би укратко се могло рећи за Жељку Цвијнановић која крије или стидљиво говори о прошлости своје блиске породице, по мајчиној линији,док радо чепрка по прошлости других износећи којекакве полуистине и лажи.

Жељка Цвијановић је из мјешовитог брака и то не би било ништа спорно, бар како је то рекао њен противник у трци за предсједника Републике Српске Вукота Говедарица, да њен, како је рекао, дјед Пејо Марић није био у усташама у вријеме НДХ-а.

„Да ли једна усташка унука може да води српски народ и да прича о српству и части!? Зар она, чији је дјед Пејо Марић био усташки сатник који је сатирао и палио српска села око Дервенте хоће да буде предсједник Републике Српске“, јавно је прије неколико дана упитао Говедарица кога је она оптужила да није учествовао у рату што је он и сам признао наводећи да је тада имао 16 година.

Осим излива гњева и увреда на рачун Говедарице што није био у рату, Цвијановићева на оптужбе да је усташка унука још се није јасно изјаснила.

Ко је Пејо Марић, дјед Жељке Цвијановић?

Према информацијама до којих смо дошли Пејо Марић је живио у Жеравцу/Врело (село до села) био је у усташким јединицима у вријеме НДХ када су почињени велики злочини над Србима на подручју Дервенте и Брода.

У књизи Страдање Срба Српски Брод за вријеме Другог свјетског рата аутора Михаила Пантића, која је изашла 2005. године у Новом Саду, налазе се изјаве и свједочења Срба који су успјели да се спасе од усташког покоља.

О покољу Срба у дервентском срезу у изјави Милана Трифуновића из села Грк од 14. марта 1943. године, дате у Београду, између осталог се каже:

„Може се мирне душе казати и устврдити да су скоро сви Хрвати из среза дервентског пристали уз усташе и судјеловали у покољу и пљачки“!

Аутор књиге је дошао и до следећих информација:

„Све покоље, пљачке, палеже и остале зулуме над Србима у срезу Дервента вршили су домаће усташе Хрвати. Особито су се истакли у прогону Срба усташе Мато Карловић, столар из села Жеравац, који је у почетку био усташки логорник, а сада је општински начелник у Лужанима и који се је показао као велики крволок, Маријан Колобарић, земљорадник из Вишњика, који је у вријеме покоља био општински начелник и усташки повјереник у Лужанима, Иван Јукић, трговац из Грка, Илија Арелић, земљорадник из Буковице,Иван Рајић, римокатолички жупник из Буковице, Врдољак за кога не знам шта је био, али сада је жељезнички чиновник у Босанском Броду,Рудика Шнур,усташки заповједникиз Бруснице, Марко Катавић земљорадник из Грка,Пејо Марић, земљорадник из Врела …“

Из изјава и свједочења српских логораша у Београду датим у Комесаријату за избјеглице и пресељенике у Београду 11. априла 1942. године и 14. маја 1943. године може се извући закључак о томе када су и у коме броју упућени ухапшени Срби са подручја општине Српски Брод у логор Госпић и Јадовно.

Аутор књиге је навео да је у то вријеме у Српском Броду и Дервенти од усташа страдало двије и по хиљаде Срба.

Пејо Марић преминуо је 1992. године у Славонском Броду у Хрватској.