Оболијевамо због нездравог живота и стреса
Број пацијената који се лијече у болницама у Српској сваке године расте за готово 8.000, а међу њима је највише лијечених од тумора и болести система крвотока.
Подаци Института за јавно здравство РС показују да су у посљедњих неколико година већина клиника и одјељења болница имали константан раст броја лијечених.
Највише је од 2009. до 2017. године порастао број пацијената са туморима, за готово 12.000 лијечених, а затим са болестима крвотока и болестима система варења – у просјеку за по 3.200 пацијената више.
На болничком лијечењу због тумора, тако, годишње буде више од 35.000 људи, а због болести система крвотока готово 20.000 пацијената. Љекари кажу да су забрињавајући и подаци да се тешки инфаркти дешавају и код све млађих људи. Прошле године је тако, у болницама у РС од акутног инфаркта миокарда лијечено 1.876 пацијената, а четири пацијента су била млађа од 30 година, док је најмлађи имао свега 26 година. Прије само 15-так до 20 година, истичу стручњаци, то је било тешко замислити.
Главни фактори ризика обољевања од ових болести су висок крвни притисак и висок холестерол, као и конзумирање дувана, гојазност, физичка неактивност, те лоша исхрана, односно недовољан унос воћа и поврћа.
– Поред генетских предиспозиција, лоше животне навике и стрес су главни узроци повећања кардиоваскуларних обољења уопште, а кардиоваскуларне болести су глобално у порасту. Због тога обољева и више младих људи него раније. Млади рано почињу да пуше, нездраво се хране, физички су неактивни и за рачунарима су, а мање посвећују пажње спорту и слично. То јесте по годинама млад организам, али је питање колико је биолошки заиста млад – објашњава кардиолог Борис Гороња.
Ове године Свјетски дан срца обиљежен је под мотом “Моје срце, твоје срце”. Како је истакао национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у Српској Душко Вулић, циљ је да сваки човјек буде подстакнут да брине о свом срцу.
– Посебно се истиче да треба да обећамо да ћемо за наше срце урадити све, а то подразумијева што више физичке активности, пуно воћа и поврћа, мање соли и одрицање од цигарета – поручио је Вулић.
Како наводе стручњаци, промјеном лоших навика, може се избјећи 80 одсто прераних случајева смрти од болести система крвотока.
Кардиолози истичу и да се мора промовисати и здрав начин живота, да би се смањили фактори ризика од обољевања. Једна од основних мјера превенције болести и смање ризика је, кажу, контролисање и регулисање крвног притиска, али и шећера, те масноће у крви.
– Прије свега, треба да будемо сами себи пријатељи и да смањимо све факторе ризика на које можемо да утичемо. Јако је важно, рецимо, да људи који имају повишен крви притисак редовно узимају лијекове. Осим тога, важно је и да се чешће раде прегледи. Велики дио проблема је то што се људи касно јављају љекарима, када већ имају тешке проблеме и генерално занемарују своје здравље. Ако возите аутомобил једном годишње обавезно на технички преглед, бар тако би требало да се односимо и према свом организму. Дакле, бар једном годишње треба отићи на систематски преглед, а одатле даље, по потреби, и на специјалистичке прегледе – истиче Борис Гороња.
Гојазни теже мијењају навике од пушача
Љекари који у РС раде са пацијентима са повећаним ризиком од оболијевања од болести система крвотока истичу да најбоље резултате постижу са пушачима, који прихватају савјете и неријетко се одричу цигарета, док најлошије резултате имају код гојазних особа.
– Мада дајемо савјете за правилан начин исхране и физичку активност, уз препоруку за правилне вјежбе за скидање гојазности која је оптерећујућа за рад срца, не постижемо жељене резултате – објаснила је недавно специјалиста породичне медицине у Прњавору Љиљана Милосављевић.
Годишње умире око 7.000 људи
По званичним подацима, кардиоваскуларна обољења су, уз карциономе, и узрочник највећег броја смртних случајева у Републици Српској. Годишње је то, кажу стручњаци , око 7.000 људи, док су у свијету кардиоваскуларне болести одговорне за 17,7 милиона смрти годишње.