Ово нисте знали о зими
У Гинисовој књизи рекорда пише да је у Монтани 1887. године пала пахуља широка 40 цм, а „дебела“ 20. Да ли сте се икада запитали у ком граду пада највише снијега? Гдје је зими најхладније? Ко због ниских температура бјежи у Мексико? Зашто Наполеон није волио мраз? Добро се утоплите и наставите да читате.
Најхладније годишње доба крије многе тајне попут оне да су по њему у англосаксонској култури бројане године, па је дијете, на пример, било двије зиме старо. А у Британској Колумбији, чак и данас, припадници индијанског племена Квакиутл на почетку зиме мјењају имена у она својих предака јер сматрају да ће их то заштитити од духова покојника који се, вјерују, враћају у овом периоду године.
И не плаше се само Индијанци зиме. Неки људи пате од хионофобије – страха од снијега, посебно од заробљености у истом. А уплашили су се и војници у утврђењу Форт Кеог у Монтани те давне 1887. године, 28. јануара када је с неба пала пахуља широка 40 сантиметара, а дебела 20. Дјелује немогуће, али реч је о највећој забиљеженој пахуљи на свијету према Гинисивој књизи рекорда.
Падао је, ипак, снијег и тамо гдје га не замишљате – од Сахаре до Хаваја. Прије шест година, због неуобичајено хладног фронта са Антарктика, стигао је и до једног од најсувљих подручја на свијету, пустиње Атакама у Чилеу. Али, све је то „смијурија“ за Амори у сјеверном Јапану који, са просјечних осам метара снијега сваке године, носи титулу најсњежнијег града на планети.
Сваке зиме најмање један септилион (који се пише са 24 нуле) сњежних кристала падне са неба. Просјечна пахуља путује брзином од око пет километара на сат, а током једне сњежне олује може пасти 39 милиона тона снијега. За неславни рекорд најхладније земље на свијету заслужан је Сибир у ком се 1974. године температура спустила на -71 степени Целзијуса. Надалеко познате руске зиме толико су екстремне да служе и као одбрана од рата. Па тако, цар Александар И није желио да уђе у мировне преговоре са Наполеоном, него је пустио да зима уради своје и отјера француске освајаче. Међу првих пет најхладнијих земаља свијета су и Канада, Монголија, Финска и Исланд. Оне, ипак, имају тропску температуру ако се упореде са Антарктиком гдје је на станици Восток 1983. године измјерено -89 степена Целзијуса што је најнижа икад забиљежена температура.
А ако данас ухватите себе како кажете да је вријеме лудо, треба да знате да је 10. јануар 1911. године у Јужној Дакоти освануо са пријатних 12 степени Целзијуса, да би у року од само 15 минута, температура пала на -13 степени. Ријеч је о најбржем температурном паду у историји. И на крају, наука је потврдила оно што сви добро знамо из праксе: Сњешко Бијелић се најбоље прави од влажног снијега. Идеални однос снијега и воде је 5:1, израчунали су научници. А највишег су направили становници Бетела у америчкој држави Мејн у фебруару 1999. године. Био је то импресивни Сњешко висок чак 35 метара.
извор: Новости
фото: интернет