“Погледи с моста“ даровитог младог пјесника Војислава Дурмановића

“Погледи с моста” – назив је прве збирке поезије Војислава Дурмановића, ученика првог разреда гимназије „Филип Вишњић“ у Бијељини која је представљена на овогодишњем Сајму књига у Београду. Збирку је издало Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ из Тузле, а представљена је на штанду Републике Српске.

Млади, даровити Дурмановић у своју прву збирку поезије “Погледи с моста” нанизао је пјесме написане током основног образовања.

“Тешко је одгонетнути разлоге за настанак поезије. Она је обавијена велом тајне и чини се да настаје ко зна због чега и зашто, као и љубав, уосталом. Да би смо допрли до самог настанка пјесме морамо заронити дубоко у подсвијест аутора; у све оне ирационалне пориве и нагоне које човјек чува дубоко у себи”, рекао је Дурмановић на промоцији на Сајму књига у Београду.

Све што је до сада изашло из пера овог младог умјетника признато је од струке, прихваћено од публике и потврђено са педесетак књижевних признања и награда на међународним и домаћим такмичењима. Издвајају се награде са `Шантићевог фестивала дјеце пјесника` у Мостару, Гран-при `Марковданских сусрета деце и песника` у Бачкој Паланци, прва награда на конкурсу `Светосавље и наше доба` у Новом Саду.

“Ово је прије свега радост јер постоје овако млади таленти, дивни људи који који свједоче и рјечју и дјелом да заиста желе да оплемене свијет у коме живимо”, рекла је предсједник СПКД-а “Просвјета” из Тузле Мирјана Лазаревић.

“Војислав одскаче својом зрелином и интелигенцијом. Ово што је написано у овој књизи даје нам право да мислимо да пред нама стоји један млади, нови поета, а можда и нешто више од тога јер оно што је до сада написао је за сваку похвалу”, подвукао је секретар СПКД-а “Просвјета” Жељко Ковачевић.

Рецензент Сенахид Незировић рекао је да је Дурмановић пјесничко освјежење и нови глас, наглашавајући да плијени његова позитивна енергија у стиховима.

“То је та емоционост којом је `набијена` књига. Сви смо ми пролазили те почетничке, споменатске стихове, али доминантан је утисак да је овај рукопис лишен трагова почетништва.”

У својим пјесмама, Дурмановић каже да тежи сталној борби против непоетичности, грубости, злобе, кича, примитивизма и самоће, док ријечима слика и гради нове свјетове и димензије свог времена. Повезује душе и просторе кроз изградњу нових литерарних мостова.

“Када се узме у обзир начин и контекст у коме су настајале ове пјесме дође се до закључка да је то заиста један успјешно пређен мост. Људи су више него икад склони да вјерују да ријеке које пресјецају нашу свјест и плаве наше мисли и наш разум да су оне непремостиве и да се мастило пјесника у њима лако раствара. Ипак, дужност умјетника је да остави траг на свијет око себе”, рекао је Дурмановић.

Остављајући трагове у свијету који га окружује, аутор ове збирке наставља даље ка новим обалама и мостовима зато што су, тврди он, мисао и дух једино што човеку остаје и зато што је у успоменама највећа радост дјетињства.