Потрага за невидљивим херојима из Грчке који су спашавали наше грађане

О кампањи у којој се позивају сви грчки добротвори и хуманисти који су за вријеме рата у БиХ помагали дјеци из Републике Српске пишу бројни медији у Грчкој. Причу о невидљивим херојима портал ГРтајмс (GRtimes) је представио као пројекат од изузетног значаја за српски и грчки народ, а који је Република Српска покренула јер до сада нико није документовао овај догађај, не постоје званични подаци о броју дјеце, ни имена свих грчких добротвора.

Жеља Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Представништва у Солуну је, пишу, да се један такав хуман гест грчког народа сачува од заборава.

Шеф Представништва Републике Српске у Грчкој гостовала је на државној „ТВ 100″ (емисија EpikerotitaLive) и том приликом је причала о пројекту, будућем документарном филму и монографији која ће објединити сва свједочења. Након гостовања, представништву су се јавиле многе породице и тренутно је евидентирано око 200 случајева. Такође, видео позив са познатим грчким глумцем Јанисом Серветасом у главној улози, пуштаће се на поменутој телевизији у наредних седам дана два пута дневно.

О потрази за невидљивим херојима грчке писали су и Паралаксимаг (Parallaximag), Делтањуз (Deltanews), Ситипортал (Cityportal) и бројни други грчки медији.

Тада деветогодишња дјевојчица која је спас од грађанског рата у БиХ 1995. године пронашла у Грчкој данас се тих шест мјесеци живота у Атини сјећа с осмијехом на лицу. Да Јована рат, бомбардовање и страх замијени миром и срећом заслужна је грчка породица која је прихватила као своју. Ту несебичну љубав и помоћ је, осим Јоване, осјетило хиљаде српске дјеце којој су, у ратном периоду, помогли Грци.

„Када сам се ја вратила из Грчке остала сам прво код тетке у Београду, а тада сам се прво њима јавила и оставила број телефона, па смо се барем једном мјесечно чули. Како сам ја мијењала градове прво сам се њима јављала. Они су нам слали помоћ, новац, храну, пакете, ма све и баш су нам помагали“, каже Јована Рачић.

Прошло је 25 година а Јована је са, како каже, „другом породицом“ још у контакту. Неке је вријеме ипак раздвојило али има много оних који желе да се не заборави доброчинство грчког народа. Вођени том, али и жељом да се поново споје они који су изгубили контакт, Представништво Републике Српске у Грчкој и Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу покренули су кампању којом позивају све, како их називају, „невидљиве хероје Грчке“ који су угостили српску дјецу током рата, да се јаве и испричају своју причу.

„У року од седам дана јавило нам се преко 150 породица. Оно што је интересантно јесте да сам јуче имала прилику бити гост на једној Грчкој телевизији гдје сам упутила јавни позив свим Грцима, тако да је само од јуче нагло скочио тај број, па имамо преко 200 породица које су нас контактирале“, каже шеф представништва Републике Српске у Грчкој, Јелена Јовановић.

План је да се, када се прикупи довољно свједочанстава, сними и документарни филм.

„Циљ нам је да све те људе евидентирамо и да нам свако каже своју причу и своја свједочанства и да несебичност и дарежљивост Грчког народа коју су пружили током рата евидентирамо и да им се захвалимо на овај начин и да никада не заборавимо“, каже Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу.

Сви се, посебно, сјећају архимандрита Партенијуса, грчког свештеника који је годинама доносио помоћ из Грчке у Републику Српску, дјеци погинулих бораца али и социјално угроженим породицама. Њега су у Републици Српској прозвали „живим свецем“.