Скраћен пут до легалне градње?

Република Српска, од наредне године, грађевинске дозволе требало би да издаје електронским путем.

Тако би дуге процедуре, које у појединим општинама трају и по неколико мјесеци, биле скраћене, а сваки потенцијални инвеститор у кратком року знао би да ли ће добити дозволу за градњу, или не. Зато су представницима локалних заједница, на радионици организованој у Влади, представљене предности и значај е-дозвола и начин њихове потпуне примјене.

Неријешени имовинско-правни односи највећа су препрека успостављању електронског издавања грађевинских дозвола. С тим проблемом суочавају се и у општини Вишеград, одакле поручују да ће од надлежног министарства затражити нови рок за легализацију бесправно изграђених објеката.

Да ће е-дозволе процедуру са шест мјесеци у појединим случајевима скратити и на шест дана – сигурни су у Вишеграду. Из Министарства грађевинарства кажу да ће захтјев локалних заједница за нови рок легализације подржати. Резултат онога који је истекао крајем 2016. године је легализација 70 одсто бесправно изграђених објеката. Потпуно рјешење овог проблема омогућиће функционисање е-дозвола.

„Да бисмо то реализовали прва претпоставка је да морамо промијенити Закон о уређењу простора и грађењу и још 17 закона разних институција. Ријеч је о мањим интервенцијама у законским рјешењима како би испунили законску претпоставку да можемо ићи у цијели процес е-дозвола“, истиче Сребренка Голић министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

Влада и Министарство, уз подршку Међународне финансијске корпорације, локалне заједнице упознали су о предностима е-дозвола. Кажу да брза и ефикасна административна рјешења, безбјеђују долазак и останак инвеститора.

Лада Бушевац шеф Канцеларије Међународне финансијске корпорације, групације Свјетске банке у БиХ наводи да инвеститор тражи једноставна и предвидљива законска рјешења, која омогућавају да се из пословне идеје врло брзо могу развити цијели бизнис план и пословни пројекат, створити радна мјеста и додатна вриједност.

Е-дозволе у Македонији и Црној Гори потпуно функционишу, Србија је у завршној фази, а Српска би, испуне ли се све законске претпоставке, функционалан систем, а самим тим и већи број инвеститора, могла да има већ наредне године.