Србија у замци опасног вируса

Ово су досадашњи подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, а осим ове црне статистике, истраживања су показала да се у Србији болест углавном шири на територији Војводине и у Београду. У другим деловима земље знатно је мањи број облелих од грознице Западног Нила. Поставља се питање зашто је то тако?

До одговора није лако доћи, али Мишо Коларевић, директор Ветеринарског специјалистичког института „Краљево“, у чијем саставу је референтна лабораторија за детекцију вируса грознице Западног Нила у комарцима, покушао је за „Блиц“ да разреши ту дилему.

– Ова година погодовала је развоју комараца. У Београду и Војводини су станишта комараца знатно већа него у остатку Србије. На пример, у Златиборском округу их је јако мало. Другог објашњења немам за то. Истовремено, вирус грознице Западног Нила одраније је присутан у комарцима у Војводини и Београду, што смо и ми својенремено утврдили. То се вероватни разлози такве ситуације – навео је он за „Блиц“.

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде, која је у целој причи задужена за програм мониторинга на присуство вируса Западног Нила у животињама – коњима и дивљим птицама, проблем виде овако:

– Уношење вируса грознице западног Нила има везе са сливом река Дунав и Сава, као и миграторним врстама птица, односно селица, које су пре свега одмарале или су насељавале делове око ових река. Вероватно су се преко њих инфицирали први комарци и пренели вирус на птице станарице, које сада имају главну улогу у одржању вируса у природи код нас. Оне су такозвани резервоари вируса.

Резултати досадашњег мониторинга који спроводи Управа за ветерину указују да је вирус грознице Западног Нила присутан у 13 управних округа. Све информције о сумњивим и потврђеним случајевима добијени током спровођења мониторинга, одмах се достављају Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ – навели су у Управи за ветерину.