Српски језик бори се за опстанак

Српски језик налази се у сличним изазовима као и неки други свјетски језици с обзиром на велику премоћ такозваних великих свјетских језика као што је на примјер енглески.

Сви други језици суочени су са константним продирањем не само ријечи, него и фраза и цијелих реченица и поимања граматичке структуре другог језика.

Истакла је ово поводом Међународног дана матерњег језика Александра Савић, предсједница Удружења лектора Републике Српске, додајући да је у том смислу српски језик сличан свим другим данашњим језицима који се боре за свој опстанак.

„Са друге стране, српски језик има своје независне проблеме са којима се суочава, а то је све мањи број говорника или недостатак часова српског језика у школама“, наводи она.

Како истиче, данас се сви бавимо језиком формално, али не и суштински.

„Због његове стабилне структуре и функционисања навикли смо на њега и не посвећујемо му довољно пажње. С времена на вријеме бавимо се потпуно неважним стварима које не ометају ни на који начин нити структуру, нити положај српског језика. Придајемо им много пажње и тиме занемарујемо све друге ствари. Поменућу само једну, с обзиром на то да су данашња дјеца суочена са савременим свијетом и друштвеним мрежама, тим питањима и опстанку језика на мрежама и у дјечјим главама и у дјечјој комуникацији не посвећујемо довољно пажње“, истиче Савићева.

На наше питање да ли је потребно увести српски језик на све факултете, Савићева истиче да то данас није ствар мишљења, него пријеке потребе.

„Међутим, исто тако не треба заборавити да је потребно ревидирати наставне планове и програме у основним и средњим школама, погледати на који се то начин учи српски језик, да ли је то адекватан начин данашњем времену, да ли произлазе пожељни резултати из тог проучавања, да ли на факултетима треба да се наставља учење из основне и средње школе или да то буде нешто потпуно друго као што је, рецимо, комуникација или јавни наступи“, објашњава она додајући да ништа, па ни тако важну ствар, не треба уводити напамет, него прије тога добро истражити све могуће предности, али и мане.

Како истиче, Удружење лектора, на чијем је челу, уско сарађује са свим институцијама у Српској које се баве питањима језика, а спремни су не само подржати, већ и помоћи свима приликом реализације иницијатива које помажу очувању и заштити српског језика. 

Бранкица Радоњић, професорица српске књижевности и језика и библиотекар у Основној школи „Бранко Ћопић“ у Прњавору, истиче да и малобројни говорници једног језика имају моћ, али и одговорност да сачувају то најважније национално обиљежје.

„Лингвисти и књижевници, професори матерњег језика и библиотекари заговарају бројне програме у сврху очувања матерњег језика, али реално стање у пракси није оптимистично. Свједоци смо система вриједности у коме живимо, опште неписмености условљене кризом читања, али и промоцијом погрешних садржаја у медијима и на друштвеним мрежама. Прилив туђица, скраћеница, аграматичног језика и писма постао је наша стварност и вјерујем да се ријетко ко сналази у оваквoм језичком окружењу“, каже Радоњићева.

За очување језика као идентитета једног народа, према њеним ријечима, потребно је озбиљније приступити овој теми и свакако је приближити свим говорницима, а поготово дјеци и младима на којима и остаје ова мисија. 

Подсјећа да је у току и кампања „Читај, буди бољи човјек“, у оквиру које кроз разговор са ученицима и читајући одабрана књижевна дјела указују на ове теме желећи да их врате из виртуелног и духовно сиромашнијег свијета у свијет маште и лијепе писане ријечи.