„Sveto pismo“ i NATO
Najviši funkcioneri dvije najveće stranke u Srpskoj ovih dana zabavljaju narod pričom o ulasku BiH u NATO i raspisivanju referenduma o tom pitanju.
Pri tome, ni jedni ni drugi očigledno nisu pročitali ono u što se zaklinju kao u Sveto pismo – Dejtonski mirovni sporazum. A on u prvom od deset Aneksa koliko sadrži, od kojih je Ustav BiH tek četvrti, govori upravo o tome, odnosno o vojnim aspektima mirovnog rješenja.
A Aneks No1 „svetog pisma“ između ostalog kaže da su se Republika BiH, Federacija BiH i Republika Srpska (dalje u tekstu “strane”) saglasile o sledećem:
– Poziva se SB UN da usvoji Rezoluciju kojom će se ustanoviti multinacionalne vojne snage (u daljem tekstu „IFOR“). Strane shvataju i saglasne su da te snage za provođenje mogu da se sastoje od kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih jedinica iz zemalja u NATO i van NATO.
Čini se ništa sporno, jer se lijepo navodi da će u sastavu IFOR-a biti i jedinice iz zemalja van NATO-a. Na kraju krajeva, sjećamo se svi ruskog kontingenta IFOR-a. Al ne lezi vraže!
U Aneksu No1 dalje se precizno kaže: – Podrazumijeva se i postoji saglasnost da NATO uspostavi snage koje će djelovati pod rukovodstvom i biti podređene upravi i političkoj kontroli Sjevernoatlanskog Savjeta (NAC) preko komandne strukture NATO. Podrazumijeva se i postoji saglasnost strana da druge zemlje pomažu u sprovođenju vojnih aspekata mirovnog rešenja.
Strane razumiju i saglasne su da će modaliteti učešća takvih zemalja biti predmet sporazuma između tih zemalja učesnica i NATO-a. I šta ćemo sad?! Zar nije jasno kao dan da NATO u BiH ima glavnu riječ kada su u pitanju vojni aspekti „svetog pisma“, tako da je pitanje formalnog pristupanja BiH ovom vojnom savezu praktično nebitno i ne iziskuje pretjeranu žurbu samoj sjeverno-atlantskoj alijansi?!
Mudri ljudi su rekli da „nije budala onaj ko ne zna da čita, već onaj koji misli da je tačno sve što je napisano“. Ali ako malo okrenemo ovu misao, može ispasti budala, a prije bezobrazan, i onaj koji misli da niko osim njega ne zna da čita. A takvi ispadaju naši vrli politički funkcioneri. Bezobrazni, ne budale, jer nema bogate budale i pametnog siromaha, a ravnajući se po ovoj izreci i po njihovim imovinskim kartonima ispada da su svi naši političari akademici i emeritusi. Pih!
Dakle, naši političari svoj bezobrazluk ponovo pokazuju potcjenjivanjem običnog naroda i tupljenjem zubi pričom o „velikim temama“ i novim referendumima, iako ni sa onim jednim sprovedenim ne znaju šta će. A na onaj o Sudu i Tužilaštvu BiH, ostavljen negdje između Narodne skupštine i Službenog glasnika RS već se uhvatio debeli sloj prašine.
Elem, referendum je vječna tema, a pitanje ulaska BiH u NATO koje se ovih dana nameće kao pitanje svih pitanja u stvari je jedna isprazna priča, jer nije pitanje kada će i hoće li BiH ući u NATO, već hoće li i zašto neće NATO nikada izaći iz BiH. A neće čak ni kada bi neko pronašao originalan primjerak Dejtonskog mirovnog sporazuma, čuj mene ugovor o prodaji robne kuće „Boska“!
Darko Momić