Уприличено дружење бивших которварошких рукометаша

Након много година легенде которварошког рукометног спорта су успјеле да се окупе и евоцирају успомене на времена када су својим играма и наступима увесељавали срца публике на игралишту Радничког универзитета, али и у бројним градовима БиХ.

Зденко Сакан и Маринко Јурић су прихватили улогу домаћина данашњег окупљања, а присутни су још били Аднан Ибричић /Ћаћин/, Зоран Бојић /Соко/, Саша Вуковић /Цошпи/, Радован Шкорић /Кељо/, Мирослав Лујић /Луј/ и секретар клуба и истакнути спортски радник Зоран Зока Тешић.

Изузетни спортисти, а прије свега добри и квалитетни људи, окупили су се у пријатном амбијенту и уз дружење се присјетили заједничких тренутака када је Котор Варош живио за рукомет.

Почели су са тренинзима на некадашњем игралишту поред бивше зграде општине, гдје су своје утакмице играли кошаркаши, под будним оком Мирослава Пиртовшека.

Дјеловали су у оквиру спортског друштва „Младост“, да би касније постали рукометни клуб „Пролетер“.

„Утакмице которварошког рукометног клуба су у предратном времену увијек биле мамац за публику, такође и женски тим је биљежио значајне успјехе, тако да смо уз фудбалере и кошаркаше сви заједно на најбољи начин презентовали наше клубове и локалну заједницу“, рекао је Маринко Јурић.

Сви окупљени, сагласни су да им је за успјешан и квалитетан живот било пресудно дружење са рукометном лоптом.

„Тада се играло на бетону и мало ко је од нас размишљао о евентуалним повредама, али данас осјећамо посљедице тог времена и није се једноставно дружити са лоптом у нашим годинама, иако постоји огромна жеља“, поручио је Ибричић.

Сложно истичу да им је ово једно од већих и љепших задовољстава које имају као бивши спортисти.

„Приче и теме о којима расправљамо подсјете нас на дане када смо били млађи и колико је овај живот лијеп и дан данас ако се дружиш са правим људима. Иако смо у озбиљним годинама настојаћемо да се организујемо и да одиграмо једну ревијалну утакмицу у наредном периоду, како би осим трећег полувремена будућа дружења имала и мало такмичарског набоја“, нагласио је Бојић.

Ријеч је о људима и спортистима који су дали велики допринос да Котор Варош буде препознатљив по рукомету, како у предратном периоду тако и данас.

„Вјерујем да ће ово дружење прерасти у традицију, јер смо и данас показали да смо били чврст и хомоген колектив. Искрено се надам да ћемо у будућем периоду успјети окупити и остале чланове екипе из тог периода и ово дружење омасовити“, закључио је Зоран Тешић.