Влада тражи дозволу Народне скупштине да се задужи 477 милиона КМ!

Од Народне скупштине Влада тражи дозволу да се дугорочно задужи 477 милиона марака. Опције су ММФ-а чији аранжман виси о концу и домаће банке за које није извјесно имају ли довољно новца.

Трећа варијанта је међународно тржиште капитала гдје Влада по први пут планира да се појави са емисијом обвезница.

Економисти тврде да је то најгора солуција. У овом тренутку само Нигерија Пакистан и Уганда имају исти кредитни рејтинг као Република Српска и плаћају папрену камату.

“Ти рејтинзи спадају у шпекулативне рејтинге то нису инвестициони рејтинзи и самим тим камата по којој би се могли задужити је минимално можемо рећи двоцифрена. С обзиром на услове задуживања које тренутно имамо на домаћем тржишту то су далеко неповољнији услови”, рекао је Саша ГрАбовац, извршни директор Удружења економиста “СWОТ”.

За домаће тржиште влада први пут није навела тачан износ краткорочног задужења, које је ограничено на 8 одсто изворних прихода. Прије народних посланика о буџету ће се изјаснити чланови Фискалног савјета Српске што је једна од новина ове године. Рад тројице стручњака државу ће наредне године коштати око 400.000 марака.

Савјет је једна од двије нове институције на буџету. Имаће пет запослених, док ће тројица чланова за свој рад примати накнаду.

“Чланови фискалног савјета немају радно правни статус, али раде као професионалци. имају ограничење и не могу да раде ништа друго осим да се баве академским послом на факултетима.Највећа ставка управо и јесу наканде члановима фискалног савјета који на годишњем нивоу заједно са свим доприносима износе неких 119 хиљада марака”, наводи Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета РС.

Осим нових институција, највећа новина ове године су накнаде за незапослене породиље. Коначна рачуница је да ће годишње коштати 16 милиона марака с тим што ће пола плаћати Влада, а пола Фонд дјечије заштите. Иако су процјене биле да ће требати пуно више, министар здравља увјерава да Влада има механизам да потрошња држи под контролом.

“Ми смо ту ставили свакако и заштитне механизме да не може доћи до злоупотреба у смислу да се сад у Републику Српску преселе сви они који мисле да ово користе. На неки начин смо растеретили и послодавце да имају потребу да одјављују или кад запошљавају жење да имају проблем плаћања породиљске накнаде”, рекао је Драган Богданић, министар здравља и социјалне заштите РС.

влцснап-2017-12-06-20х03м35с142

Од осталих буџетских корисника сви су углавном добили исти износ као и ове године а највише среће имале су организаицје које се финанисрају из буџета. Око пола милиона више добиле су политичеке партије, а додатних 900 000 издвојено је за рад хуманитарних удурженај и удруженај од јанвог интересе.